Милена Качавенда задобила потрес мозга - ево шта се десило, хематоми на глави, ријалити звезду једва пробудили
Већ је јасно да Милена Качавенда има богату животну причу, а у ријалитију је неколико пута говорила о приватним детаљима и одрастању у Београду деведесетих година.
О том животном периоду Милена је говорила и гостујући у подкасту Балкан Инфо.
У тој тешкој деценији, Земун се показао као место пуно изазова и опасности. Качавенда се присетила дешавања из времена када је била средњошколка, као и врло стресне ситуације која ју је довела до потреса мозга.
- Владу Будалу сам јако волела. Жао ми јер га вероватрно више нећу видети. Са браћом Симовић сам се замерила јако јер када сам упознала свог дечка са Вождовца, у Земуну сам одмах означена као контра банда, као издајник. То је било како једна млада згодна Земунка може да буде са неким ван граница Земуна и то је био озбиљан проблем. Земун је био озбиљан гето, моја деца ни дан нису провела тамо, ишли су на Нови Београд у школе...
- Моја деца не познају никога из Земуна, не познају никога из улице. Ја сам се након развода вратила у породичну кућу, па ни ја ту не проводим много времена јер је то постало легло наркотика, не постоји дан да интервентна не пресече некога - говорила је Милена за Балкан Инфо.
- Разлог што сам отишла из Земуна био је господин Цунер који је убијен. Кад је он убијен ја сам правила журку највећу у Земуну. Он је разлог због којег сам омрзла Земун. Док сам ишла у Правну школу, био је чувени билијар ту на станици где сам сваки дан чекала аутобус... Била сам атрактивна увек, али спортски тип, ништа нешто превише сређена. Неколико пута су ме пресретали, Цунер је био главни баја тада. Тада је био ожењен, али је одувек пикирао одређене девојке само за себе. Питали су ме неколико пута да попијемо пиће, али сваки пут сам рекла да морам у школу или на тренинг.
- Што сам више одбијала, постајала сам интересантнија. Била сам одмерена и пристојна, рекла сам "не", али културно. Након неког времена су ме застрашивали, чекали после школе, знали су у које време пролазим. Кола споро пролазе поред мене, све су то били његови потрчци - говорила је Милена и открила детаље претњи:
- Једног дана његов потрчко ми је пришао и питао ме: "Да ли си свесна да нећеш моћи да избегнеш то да попијеш пиће са Цунером?", на шта сам ја одговорила: "Матори дрипац може да заборави". Одмах сутрадан кад сам се враћала из школе, на путу до куће само сам у једном тренутку иза леђа чула: "Милена". Одмах сам знала да је он, уплашила сам се али нисам имала где да бежим, уздала сам се у то да је дан и да ће можда неко на улици реаговати, али није јер су га се многи плашили. Он је рекао: "Да ли ти к*рветино мала мислиш стварно да можеш да ме зовеш матори дрипац". Држао је калашњиков, ништа нисам рекла. Нисам била много ни изненађена јер сам знала шта се девојкама по Земуну дешавало, знала сам да ћу бити пребијена, али не и на који начин - рекла је она и испричала пакао који је проживела.
- Ударена сам неколико пута хеклером у главу, сећам се само оног првог директно у чело. Неки људи су ме скупљали ту, отрчала сам кући да се сакријем да ме не виде родитељи јер сам ја јединица. Знала сам да ако тата сазна, побиће их све... Од стреса сам набрзака појела само парче хлеба и чашу јогурта, легла да спавам, а мама касније није могла да ме пробуди.
- Сећам се да сам по себи имала остатке јогурта, ваљда сам повратила, да ми је глава била у отоцима и хематомима. Касније сам сатима саслушавана у земунској полицији, али жива нисам хтела да кажем ко ми је то урадио, највише због оца. Од тог дана никада се више нисам кретала по Земуну... Вишеструки потрес мозга, хематоми на глави, свашта сам преживела. Касније су ме називали и проститутком, иако сам као манекенка ишла у Грчку... - причала је за Балкан Инфо.
- Касније сам опет била проблем, јер како ја то будем са неким ко је ван Земуна а тамо толико момака има... Игра судбине је да је упознам дечка и да живим са њим. Мој тадашњи дечко а касније муж, 27 година смо провели заједно и било је предивно до пре неколико година. Не бих никада ни избрисала тај период јер имам децу са њим. Уназад годинама није било то-то. Када сам га упознала, мајка му је зубарка, отац инжињер, а он завршио на улици са 15 година. Да је имао подршку из куће био би врхунски спортиста... У то време сам бежала од криминалаца, ми смо се прво дружили. Једно вече кад сам изашла са њим, питали су ме шта ја тражим са њим и знам ли ко је. Међутим, на једно ухо ушло на друго изашло...
- Тек касније сам схватила. Ја сам се касније спаковала и отишла на Малту и он се појавио. Где год да сам отишла он се ујутру појави. Дуго ми је требало да сконтам ко ме намешта и говори где сам, на крају сам схватила да је то мој отац. Њему је он био увек симпатичан, што је упоран, што ме чува и временом га је заволео. Ја сам се заљубила и ето. Много пута су говорили да сам ја овако дрчна, своја због њега и због тога ко ми је муж, а заправо сам таква природно... - говорила је Милена Качавенда.