"Годину дана сам се лечила од алкохола..." Са Надеждом на терапије ишла цела породица - "Није само то био проблем"
Живот је није мазио.
Певачица и некадашња учесница "Задруге", Надежда Биљић, недавно се вратила на домаћу сцену, и то емотивном песмом коју је посветила свом превремено рођеном сину Лонгу.
Надежда је у својим искреним изјавама по повратку у јавност открила да се годину дана лечила од алкохола.
Бивша задругарка позвала другаре свог сина да је ГЛЕДАЈУ КАКО СЕ СКИДА! Неки од њих су чак повели и родитеље
Породица му је УГРОЖЕНА - Даријану стигло упозорење у "Елиту", признао да страхује за БЕЗБЕДНОСТ најближих
"РУГА СЕ СУДУ и Наташи" На рочишту Шавије и Карића избио скандал - Адвокат се одмах огласио
- Пре певања сам се бавила одбојком, али ме спорт није претерано интересовао. Више ми је пријала кафана него терен - истакла је.
- Ја не умем да пијем и једноставно нисам знала за меру. Никада нисам била пијана, али када седнем и почнем, увек бих "препила"... Подршку сам имала од породице и заједно смо ишли на психотерапију добрих годину дана - објаснила је Надежда.
- Испоставило се да није био проблем само у алкохолу, већ да сам ја врло анксиозна и плашљива, иако понекад делујем сасвим другачије. Жестоко пиће је сада иза мене и већ пет година нисам попила ниједну кап алкохола - искрено је признала Биљићева за Информер.
Надежда је у емисији "Исповести" открила и све детаље везане за трауматични порођај и борбу њеног сина за голи живот, будући да је малени Лонго рођен у седмом месецу.
- Занимљиво је што смо моја мајка и ја имале сличне порођаје. Она је мене родила у 39 недељи трудноће, то је сам улазак у девети месец, била сам у инкубатору. Мислим да је у том моменту мог живота било превише стреса, проузроковано разним стварима. Докторка ми је рекла да шећер није крив, неке друге ствари су биле у питању. Имала сам шећер на граници и нисам јела слатко целу трудноћу, и ноћ пред порођај сам имала 26,4 и тада сам први пут примила хормонску терапију, инсулин, катастрофално сам одреаговала. Тај дан када сам отишла кући и изашла из болнице, председник државе је прогласио ванредно стање, почела је корона. Ја сам се породила 12 марта, а кући сам дошла 16. марта 2020. године. Више ме је болело то што не могу да видим дете, него што болујем од дијабетеса, ја сам то вукла три месеца док ме није сатро, било ми је толико лоше, рођени брат ми је такође дијабетичар, па сам узела апарат од њега да проверим и видим да је 29,8 и онда сам отишла код лекара и почела сам терапијом - истакла је Надежда и додала:
- Што се тиче трудноће и превременог порођаја – ја сам хитно из Ваљева пребачена за Београд, ја нисам ни била свесна. Сећам се како је мајка причала како се породила са мном, идентична прича. Дошла сам у Народни фронт, узела сам кафу са апарата и извадили су ми крв, гликемија ми је била висока и пребацили су ме у интезивну негу да примим инсулин. Ујутру је требало да радим тест амниоцентезе, али пошто нисам имала ни новчаник код себе, зовем га и кажем му да дође хитно да радим тај тест, он је кренуо, а у међувремену све труднице чекају у реду да предају папир код доктора да виде шта треба да се уради од прегледа, идеш на ЦТГ после и на ултра звук, то је нормалан преглед сваке труднице. Ја сам дошла, дајем папир, ЦТГ није био добар, а када то није добро значи да дете није добро. Начелница Народног фронта ме је преглада на ултра звуку, скупило се десет доктора и сви ћуте и гледају. Ја сам тражила да ми пусте да чујем да ли куца срце, они су ми дали и рекли су ми да морају одмах да ме породе. Дете је изгубило плодову воду и пупчана врпца више нема функцију, дете спонтано дише у стомаку. Мени се само вратио филм и реченица моје мајка која ми је рекла да се исто тако породила са мном - испричала је Надежда.
- Дошао је педијатар када сам пробудила из анестезије да ме пита да ли је мушко или женско. Не знам шта да кажем… Ја сам се породила хитно царским резом, али када су мушка деца под стресом онда им се повлачи полни орган и сећам се да сам тај дан са све катетером и раном кренула да устанем. Тада је била експанзија короне, нисам смела да га ухватим за руке. Имао је килограм и тридесет грама, памперс најмањи је био до пола њега, био је црн, он је био као паук. Ја нисам смела да га пипнем, помислила сам шта сам ја родила, био је премали, као пивска флаша. Тај дан сам га видела и тај дан су га одвели са Народног фронта на Институт за неонатологију и ту је био од марта до јула месеца. Докторке на Институту и сестре, свака им част, сваки дан смо звали у одређено време, слали су нам слике детета - испричала је Биљићева, која истиче да нико не може ни да наслути како се осећала тада.
- Само ја знам како ми је било. Нисам ни била свесна шта се дешава, можда би ми било теже да сам могла да га видим. Можда би ми било теже када би га узела на груди или када би имала прилику да га дојим, можда би ми било теже да се растајем од њега сваки пут - рекла је она и открила да је син имао незрео једњак због чега се хранио на сонду.
- Хранио се на сонду 11 месеци. То је био посебан пакао. Данас има четири године и кад год му приђем носићу никако не да. Најтеже је било њему, најтеже ми је пало када сам гледала своје дете и размишљала да се он никада неће ослободити сонде и то што ја своје дете не могу да узмем нормално. Десило се два пута да му се сонда извукла и да су му се плућа напунила водом, па смо морали да идемо у болницу да лежимо два три дана, да се поново врати сонда па кући, али хвала Богу све је то иза нас - испричала је Надежда у тешкој исповести за Nova.rs.
Србија Данас/Информер