"Пребацили су ме на интензивну како бих..." Надежда победила карцином, а овако је говорила о најтежем периоду у животу
Као прави борац издржала је на својим плећима терет који би ретко ко могао.
Јавност је данас потресла вест да је певачица Надежда Биљић заједно са породицом и супругом Томом Панићем водила најтежу битку иза затворених врата - битку са карциномом.
Он је открио како је текла борба.
- Овај кратак период у години је био као вечност. Сваког дана смо размишљали о томе да ли ће све бити добро, али од почетка сам знао да ће све бити супер јер је она БОРАЦ. Од првог дана сазнања да Надежда има канцер сам прво родбини рекао да се сви понашамо као да се ништа не дешава и да ништа не постоји,тако је било и са свим осталим обавезама,ни један једини наступ није био прескочен или одложен,све смо испоштовали а да притом нико не зна кроз шта заправо пролазимо. Певање је њен живот и помогао јој је у овој борби,зато сам без размишљања наставио као да се ништа не дешава - написао је Тома.
Поред карцинома, Надежда је својевремено отворено говорила о борби са дијабетесом, али и са изазовима које доноси подизање шестогодишњег сина Лонга.
- Искрено морам да кажем да се надам да ће напокон све кренути како треба да иде. Мој син расте лепо, има пет и по година, мало касније ће кренути у школу, али добро иде све, након свега сада је све добро - рекла је Надежда Биљић почетком ове године.
Најтежи животни период представљала јој је трудноћа и порођај који се десио пре термина, у доба пандемије корона вируса.
- Што се тиче трудноће и превременог порођаја, ја сам хитно из Ваљева пребачена за Београд, ја нисам ни била свесна. Сећам се како је мајка причала како се породила са мном, идентична прича. Дошла сам у Народни фронт, узела сам кафу са апарата и извадили су ми крв, гликемија ми је била висока и пребацили су ме у интезивну негу да примим инсулин. Ујутру је требало да радим тест амниоцентезе, али пошто нисам имала ни новчаник код себе, зовем га и кажем му да дође хитно да радим тај тест, он је кренуо, а у међувремену све труднице чекају у реду да предају папир код доктора да виде шта треба да се уради од прегледа, идеш на ЦТГ после и на ултра звук, то је нормалан преглед сваке труднице. Ја сам дошла, дајем папир, ЦТГ није био добар, а када то није добро значи да дете није добро. Начелница Народног фронта ме је прегледа на ултразвуку, скупило се десет доктора и сви ћуте и гледају. Ја сам тражила да ми пусте да чујем да ли куца срце, они су ми дали и рекли су ми да морају одмах да ме породе. Дете је изгубило плодову воду и пупчана врпца више нема функцију, дете спонтано дише у стомаку. Мени се само вратио филм и реченица моје мајка која ми је рекла да се исто тако породила са мном - испричала је Надежда Биљић раније и додала:
- Дошао је педијатар када сам пробудила из анестезије да ме пита да ли је мушко или женско. Не знам шта да кажем… Ја сам се породила хитно царским резом, али када су мушка деца под стресом онда им се повлачи полни орган и сећам се да сам тај дан са све катетером и раном кренула да устанем. Тада је била експанзија короне, нисам смела да га ухватим за руке. Имао је килограм и тридесет грама, памперс најмањи је био до пола њега, био је црн, он је био као паук. Ја нисам смела да га пипнем, помислила сам шта сам ја родила, био је премали, као пивска флаша. Тај дан сам га видела и тај дан су га одвели са Народног фронта на Институт за неонатологију и ту је био од марта до јула месеца. Докторке на Институту и сестре, свака им част, сваки дан смо звали у одређено време, слали су нам слике детета - испричала је раније певачица.