"Прихватио сам да сам то генетски наследио": Милан Милошевић болује од ОВЕ болести, страховао је да ће доживети судбину оца који је преминуо врло млад

Популарни водитељ ријалити програма "Елита", Милан Милошевић, јавности је познат по свом ведром духу и смислу за хумор, али да се иза широког осмеха често крије болна прича имали смо прилику да се уверимо много пута.

Он је, за један домаћи медији, одлучио да открије како се у младости суочио са озбиљним здравственим изазовима, те да подели своје искуство на који начин је превазишао све потешкоће.

Милан је открио да је прве здравствене проблеме осетио још у основној школи током часа физичког, али и у току неких основних животних радњи као што је везивање пертле, нагло сагињање и друго.

– Већ у основној школи током часова физичког васпитања сам осећао премор и чудне појаве у пределу грудног коша, али дете као дете, нисам томе тада толико давао на значају, већ сам углавном након краћег одмора настављао да скачем и да се бавим физичким активностима као и остала деца. Премор је настајао највише током трчања, а прве аритмије су се појавиле након наглог сагињања. То нисам одмах схватио, већ временом када су се такве ситуације понављале доста пута - испричао је Милан, па додао:

- Везивање пертле, нагло сагињање по предмет који је испао, брзо конзумирање хране, све је то, када сада гледам из ове перспективе, доводило до аритмија, које су пролазиле након петнаестак минута. После тога сам се осећао углавном изморено и немоћно, а болови су се ширили у раменом делу, плећкама и врату. Већ у петнаестој години, односно првој години средње школе сам потражио лекарску помоћ. Лекар педијатар ми је тада преписао без посебних прегледа један лек за контролу аритмија. Иначе, тај лек је симпатолитик који је неселективни бета блокатор. Симпатолитици се користе за третирање хипертензије, анксиозности и панике. Он је био први успешно развијени бета блокатор. Мала доза, по четвртина ујутро и навече.

Водитељ је тек након десетак година одлучио да потражи стручну помоћ и обави анализе, јер је страховао да је наследио срчану болест од оца, који је преминуо врло млад од последица инфаркта.

– Нисам никада лежао у болници због аритмија, али сам након десетак година схватио да морам да потражим помоћ кардиолога, јер доза лека који ми је тада преписан је била недовољна за све чешће и јаче аритмије, а дозу сам, морам признати, временом сам повећавао на по једну ујутро и навече. Куповао сам тај лек и тако сам на своју руку задржао терапију коју ми је педијатар одредио, што наравно, са овог становишта не препоручујем никоме да ради. Одлазак код кардиолога ми ништа посебно ново није донео у спознају дијагнозе, већ само сазнање да ми је срце у реду и да је све супер. Ето, само тахикардија праћена аритмијама и нови лек сличан претходном који је такође био блокатор - открио је он.

- Узимао сам га све више, јер су аритмије бивале све учесталије. Када попијем лек, након двадесетак минута сам се добро осећао и то је тако трајало и трајало. И ја, а и људи у мојој околини су сматрали и трвдили да сам чак наследио од оца срчано обољење, јер је он већ у 48. години преминуо након два узастопна инфаркта, а пре тога је имао тешку операцију срчаних зализака и уграђен пејс мејкер. Прихватио сам да сам то генетски наследио од њега и да ме тек у неким средњим годинама очекује пакао, па сам се бојао да ћу као и он рано преминути. Како су године одмицале, преживљавао сам све већи пакао. Углавном сам са собом, размишљајући о томе шта ме чека - испричао је водитељ.

Међутим десио се преокрет и утврђено је да је узрок Милановог лошег здравственог стања нешто сасвим друго.

– Пре четири године имао све чешће висок крвни притисак и све чешће аритмије које више нису биле наивне, већ толико јаке да се пулс и притисак готово нису ни могли измерити, па сам једног поподнева завршио на Бежанијској коси код кардиолога где су ми једва спустили притисак и примили ме на болничко лечење. Како је након два сата моје стање скроз доведено у ред, доктор је ипак одлучио да ме пусти кући, а да у наредним данима урадим све могуће анализе, што сам и урадио и то код најеминентнијих стручњака који такође на снимцима нису могли наћи било какву ману на срцу, нити је било неких назнака да се дешава нешто са срцем, већ су само потврдили наком ношења холтера да постоје аритмије које трају и по осам сати. Удари су били најпре јаки, па бивају све слабији и тотално су ми замарили тело. Болови у мишићима су били несносни - рекао је Милошевић, па наставио:

- Преписали су ми нови лек и одредили датум за аблацију. Иначе, аблација је процедура којом се умањују симптоми атријалне фибрилације као што су убрзани и неправилни рад срца, кратак дах, нетолеранција на напор. Аблација се саветује уколико остали начини лечења не дају жељене резултате. Циљ процедуре, која се ради у општој или локалној анестезији јесте да се успостави нормалан срчани ритам. Тог јутра сам устао и отишао у заказано време, међутим, јака прехлада је спречила да се то уради тада и одложено је за три месеца. У тој паузи од три месеца сам се чуо са Зорицом Марковић која ми је понудила помоћ лекара и било шта ако треба, али да је послушам да одем да проверим желудац, што сам и учинио. Код др. Андреја Бајеца сам урадио све прегледа и снимање и испоставило се да ми је желудац толико подигнут да је буквално испод ребра у пределу срца. Установило се да заправо желудац прави проблеме и подиже дијафрагму која ствара аритмије и тахикардије. Одмах сам почео са новом терапијом коју дан данас пијем.  

На питање новинарке како сада изгледа његова исхрана и да ли води рачуна, водитељ је открио да се труди да примени све савете лекара, међутим због свог стила живота не успева увек све да испоштује.

– Што се исхране тиче морао сам да је доведем у ред. Храну која се тешко вари морао сам да искључим и да се лагано припремим да доживотно једем само оно што се лакше вари и што ми не оптерећује желудац. Е сад, због природе мог посла, исхрана ми није баш за похвалити, барем што се тиче уредности узимања оброка. Лежем у рану зору око 6х, 7х и гледам да тада поједем нешто лагано. У току поподнева ручам кувано уз обавезну супу или чорбу. Вечере су лагане, салате и без хлеба углавном. Не пијем газиране напитке и углавном онако како могу и у складу са обавезама организујем дневни јеловник. Нажалост, нисам у могућност да то буде уредно, три пута уз ужине, али се трудим да то што узимам не буде тешко - искрен је био Милан.  

Свет за нас/ Милена Виденовић