"Руком којом ме је грлила била је крвава": Брат и сестра учеснице "Елите" проговорили о ужасима рата у Хрватској - Видео сам оца у ауту без главе

Учесница ријалити програма „Елита 9“, Тања Стијеља, позната гледаоцима под надимком Богиња, поделила је са јавношћу своју потресну животну причу. Њена судбина обележена је трагедијом која се догодила током операције „Олуја“ 1995. године, када је са простора данашње Хрватске протерано више од 250.000 Срба.

Тањина мајка тада је била у поодмаклој трудноћи с њом, док је већ бринула о двоје деце, сину Сави и ћерки Александри. Породица је, попут хиљада других, била приморана да напусти дом и прикључи се избегличкој колони. На том путу страдања, граната је погодила аутомобил у којем су се налазили Тањин отац и деда, усмртивши их на месту. Трагедији, нажалост, ту није био крај. Недуго након што је донела Тању на свет, њена мајка преминула је од туге и претрпљеног стреса. О тим тешким и болним тренуцима, који су заувек обележили њихову породицу, својевремено су отворено говорили Тањин брат и сестра.

- Колона је била непрегледна. Када се напред укаже узбрдица не види се чело колоне, а када се окренете назад не видите крај. У колони трактори, коњска запрега, мали камионети, путничка возила, али и пешаци. Кретала се споро. Када се неко возило поквари или се заустави, цела колона иза стане док се то не рашчисти. Изгледа да се људи у паници нису сетили да понесу воду, а многи ни храну - открио је Саво, а онда је проговорио о тренутку када је граната погодила возило у којем су се налазили његов отац и деда:

- Настала је вриска и цика, запомагање, лелеци. Неко ме је вукао за руку, тога се сећам, јако ме је вукао. Нашли смо се на цести и то испред ’мерцедеса’ мога оца који је горео. Лева врата су била отворена а унутра су у пламену седели мој отац Мирко и иза њега мој деда Бранко. То је онај ’мерцедес’ који се види како гори на снимцима. То је слика која ми се урезала и коју носим све ове године. Кад сам изашао видео сам оца у ауту без главе, а деда је био нагнут напред. Позади са њима у ауту је био комшија Душан Иванежа, али њега нисам видео, јер смо одмах кренули ка шуми да се сакријемо.  

О овом трауматичном догађају својевремено је за медије говорила и Тањина сестра Александра.

- Сећам се мајчиног врло јаког загрљаја и вриска жена. Данас када ме неко мало јаче, пријатељски загрли, обузме ме страх, што је изгледа последица трауме. Следеће што памтим је да гледам у аутомобил како гори. То је, касније схватам, возило у којем су страдали отац и дека. Бака ми је причала да наредних годину и по дана скоро сваки пут када нешто поједем, повратим. Када сам одрасла и спознала шта се ту десило, када сам после 20 година посетила родно село у опљачканој кући нашла сам на прозору мале патикице за које ми је тетка рекла да су моје - рекла је она једном приликом, те је открила да јој се у сећању урезала мамина крвава рука која је грли:

- Гледала сам кроз њега. Унутра је било још много жена. Видела сам авион и показала руком на њега, а баба је викнула мами: "Склони то дете са прозора!" Мама ме загрлила, али ја сам опет гледала тај авион. Следеће слике које памтим су да камион стаје, жене вриште, брату тече крв из увета, а да је мамина цела рука којом ме је грлила била крвава. Неко ме је, потом изнео из камиона и тада сам видела аутомобил који гори. У том тренутку нисам знала да су у њему били мој тата Мирко и деда Бранко, само видим бабу како вришти и хвата руку која виси из тог возила. Онда смо отрчали у неку шуму.