Станије плаче као киша: Не може да се заустави, сузе јој лију низ лице - Превише јој је свега
У том тренутку, иза гламура и самопоуздања, видела се њена друга страна – она која пати, која памти и која, упркос свему, још увек осећа веома снажно.
Станија Добројевић је током целе вечери била у центру пажње на журки, расположена и енергична, непрестано играјући уз музику и подижући атмосферу.
Деловало је као да ужива више него икад, певајући из свег гласа и препуштајући се ритму без задршке. Ипак, у једном тренутку десио се нагли преокрет у њеном расположењу.
Када су се зачули први тактови песме "Ђурђевдан", емоције су је потпуно преплавиле. Иако је у почетку наставила да пева, већ после неколико стихова њен израз лица се променио. Осмех је нестао, а очи су јој се напуниле сузама. Покушавала је да их сакрије, бришући лице и окрећући се од других, али било је очигледно да је песма у њој пробудила дубока и болна сећања.
Присутан свет је приметио да више није иста – енергија којом је до тада зрачила замењена је тугом и сетом. Није могла да сакрије колико су је погодиле речи песме, које су је, по свему судећи, подсетиле на тешке тренутке и разочарања кроз која је прошла. Након свега што је доживела, јасно је да су је издаје и емотивни ударци оставили рањивом, а ова песма је била окидач који је пробио њену спољашњу снагу и разоткрио оно што носи дубоко у себи.
У том тренутку, иза гламура и самопоуздања, видела се њена друга страна – она која пати, која памти и која, упркос свему, још увек осећа веома снажно.