Тужан Ускрс освануо у дому Милана Милошевића: Водитељ "Пинка" у агонији на данашњи дан

Док многи у празничном духу уживају у традиционалним обичајима, водитељ Милан Милошевић овог Васкрса пролази кроз изузетно тежак период, суочавајући се с озбиљним здравственим стањем своје мајке, која је већ месецима хоспитализована. За наш портал отворено је говорио о томе како изгледа његов овогодишњи Васкрс, признајући да нема ни планове, ни жеље да га прославља на уобичајен начин, јер му мисли и емоције не дозвољавају да се препусти радости празника.

Милан је искрено поделио да су га управо ови изазовни тренуци натерали да сагледа живот из другачијег угла и донесе важну одлуку – да више не прашта оне који су га повредили, јер, како каже, живот је превише кратак да би се трошио на људе који не заслужују ни његово време ни емоције.

- Ништа није као до сада што је било! Припремио сам све за Васкрс, али недостаје ми моја мајка да се заједно радујемо празницима и да видим тај њен осмех пун задовољства... Не, ништа није као пре. Свега је пуно, а срце је празно и моје мисли су у болничкој соби у којој моја мајка већ 90 дана мучи муку. Рано јутро ћу провести сам са собом и испоштовати обичаје, а одмах након тога придружићу се мајци у болници. У поподневним часовима планирам да посетим пријатељице које су за Васкрс стигле из иностранства - рекао је Милан за Pink.rs.

Када су у питању планови за даљу будућност и каријеру, Милошевић је искључив - планова нема.

- Немам планове нити било какве жеље осим једне, а то је да се моја мајка опорави и да уживамо и даље у благодетима живота. Сваки тренутак се молим за то и искрено, то ми је једина преокупација. Нема емотивних, нема пословних планова.

Прошле године Милан Милошевић одушевио је све раскошном и пажљиво осмишљеном ускршњом декорацијом, уносећи празнични дух у свој дом и на друштвене мреже. Међутим, ове године ситуација је потпуно другачија – због тешке породичне ситуације и мајке која је већ три месеца у болници, водитељ је одлучио да Васкрс проведе без славља, у тишини и скромности.

Иако му срце није испуњено празничном радошћу, Милан је, из поштовања према традицији и вери, симболично офарбао неколико јаја, наглашавајући да овај Васкрс за њега није време за украсе и весеље, већ за молитву, наду и снагу у тешким данима које његова породица пролази.

- Годинама сам важио за некога ко је био ненадмашан у туцању, али ове године ни то ми није на памети. Офарбао сам јаја на Велики петак и одмах сам одвојио црвено за чуваркућу, али ове године чисто сумњам да ћу се туцати... Дај Боже да следећи Васкрс причам мало позитивније о овим темама, јер стварно тек за празнике убија ова агонија и носталгија. Ништа није као пре... надам се да ме неко разуме, а и не мора. Битно је да ја сам себе разумем.

Дивне успомене на детињство и време проведено са мајком Рајком ове године, нажалост, не може да евоцира.

- Сваки Васкрс и сви обичаји везани за овај најлепши празник, проведени уз мајку, ми враћају лепе и најлепше успомене, па чак и онда када нисмо имали новца да купимо боје и налепнице. Већ смо имали најлепша јаја фарбана у луковини. Све је то, сада гледано из ове перспективе, било неизмерно најскупље. Недостаје ми све то. Ове године нећу ни отворити врата свог дома јер ми је све то претешко, све је празно. Поштујем све и све је онако како сам научен од малих ногу, наравно, али нема ту ни труна радости током припрема јер убија ова агонија... Претужан ми је овај празник кад је неко мој у болничкој постељи и води највећу борбу за живот.