За длаку избегла трагедију - бивша задругарка открила детаље страшне саобраћајке: "Само је излетео..."
Ово су детаљи.
Гостујући онлајн у јутарњем програму Телевизије Пинк "Јутро са душом" код водитељке Јоване Јеремић, певачица Ивана Шашић по први пут је јавно проговорила о ризичном удесу који је преживела овог лета.
Она је описала тренутке ужаса док се ноћу враћала са наступа, када је неодговорни учесник у саобраћају угрозио њен живот:
– Враћала сам се са Пала, човек је на правди Бога излетео да обилази, није ме видео. Да не би дошло до директног судара, отишла сам скроз десно. Како су пројурили поред мене, изгубила сам контролу над воланом. Захвална сам Богу што ме је сачувао тада – присетила се Ивана потресних детаља са пута.
Због ноћних вожњи и пречица давно написала тестамент
Ивана је у емисији објаснила и због чега је, упркос томе што многима то делује необично, већ написала свој тестамент. Како сама истиче, специфичност њеног посла и ноћна путовања навели су је на тај потез.
– Многи су се чудили када сам рекла да сам давно написала тестамент, јер се враћам ноћу сама, возим аутопутем и кроз села, увек тражећи где је ближе и где има пречица – искрена је била певачица.
На питање о унајмљивању професионалних возача који би је возили након напорних наступа, Ивана је нагласила реалност естрадне свакодневице:
– Нисмо ми сви у могућности да плаћамо возаче. Ја волим када се враћам да возим сама, пустим музику и путујем лагано – додала је.
Болне породичне трагедије и губитак колеге
Поред личне драме на путу, певачица се у програму уживо осврнула и на недавну трагедију у којој је настрадао њен колега Горан Максимовић враћајући се са вашара, те упутила саучешће његовој породици.
– Морам да изјавим саучешће породици настрадалог колеге. Нисам га познавала, али је колега, млад живот је угашен. Морам да кажем, много је то пређених километара – поручила је Ивана.
Она се такође присетила и тешког губитка из сопствене породице, када јој је прошле године погинуо кум:
– Прошле године сам имала ситуацију да ми је преминуо кум. Сахрана је била у петак, а ја сам морала да певам већ у суботу. Ту бол само ми знамо - да певамо, а душа нам се распада – са сузама у гласу закључила је Шашићева.
