Ова Станијина реченица је узнемирлила Србију: Уживо у Елити 9 изговорила нешто што је разбеснело и људе који не прате ријалити

Изјава Станије Добројевић у разговору са Дачом Виријевићем у ријалитију Задруга 9 Елита, у којој је говорила о мајчинству и могућности да дете добије преко сурогат мајке јер не жели да пролази кроз трудноћу, изазвала је бурне реакције јавности. Посебно су погођене жене које се годинама боре за потомство, пролазе кроз тешке терапије, вантелесне оплодње, спонтане побачаје и емотивно исцрпљујуће покушаје да постану мајке.

Зашто је ова тема толико осетљива?

Мајчинство није само приватна жеља, већ за многе жене дубока и болна животна борба. Управо зато јавне изјаве о трудноћи, рађању и сурогат мајчинству носе додатну тежину. Оно што некоме може звучати као лични избор, другоме може зазвучати као ниподаштавање свега кроз шта пролази како би добио дете.

Проблем није у томе да било ко жени оспорава право да одлучује о свом телу. Напротив, право на избор је цивилизацијска и лична вредност. Жена има право да говори о свом односу према трудноћи, порођају и мајчинству. Али када се тако озбиљна тема сведе на формулацију у ријалитију да неко "не жели да се мучи", тада расправа више није само лична, већ постаје и друштвена и етичка.

Сурогат мајчинство није хир, већ за многе последња шанса

Сурогат мајчинство у јавности се најчешће посматра као једна од опција за људе који не могу природним путем да добију дете или из озбиљних медицинских разлога не могу да изнесу трудноћу. Зато се код многих жена које се годинама боре за потомство јавља осећај неправде када неко такву могућност представи као ствар комфора, естетског избора или избегавања напора.

Ту и јесте суштина проблема. Није спорно да савремено друштво отвара простор за различите моделе родитељства. Спорно је када се изгуби осећај за контекст. За некога је сурогат мајчинство нада, за некога последња прилика, за некога једини пут до детета. Због тога се овакве изјаве не слушају само као површни коментар у ријалитију, већ као порука која може да заболи оне којима је ова тема рана, а не теорија.

Право на избор постоји, али постоји и одговорност за изговорену реч

Управо овде треба бити поштен и прецизан. Ниједна жена не сме бити осуђена зато што не жели трудноћу, као што ниједна жена не сме бити омаловажена зато што очајнички жели да роди. Друштво које поштује жене мора да уме да сачува обе истине у исто време.

Међутим, јавне личности имају додатну одговорност јер њихове речи допиру до великог броја људи. Када се говори о темама као што су инфертилитет, трудноћа, вантелесна оплодња, усвајање или сурогат мајчинство, није довољно рећи само шта неко мисли - важно је и како то каже. Једна реченица може покренути дебату, али може и повредити жене које се сваког дана буде са истом мишљу - зашто ја не могу да добијем дете.

Где је граница?

Кључно питање није да ли жена има право да бира. Има. Кључно питање је да ли је етички оправдано тему која је за многе повезана са тугом, страхом и медицинском муком свести на пуко избегавање личне нелагодности.

У томе се крије и разлог због ког је део јавности бурно реаговао. Многе жене не бирају између трудноће и сурогата. Оне бирају између наде и разочарања, између још једне терапије и још једног негативног резултата, између вере да ће успети и страха да можда никада неће. Зато овакве изјаве неминовно одјекују много јаче него што можда делује на први поглед.

О овој теми мора пажљивије

Расправа коју је изазвала Станијина изјава може имати смисла само ако нас подсети на једну важну ствар - о родитељству, плодности и женском телу мора се говорити са више одговорности, више знања и више емпатије. Јер између права на лични избор и потребе да се не повреде они који носе најтежи терет постоји простор за пристојност.

Управо та пристојност данас највише недостаје јавном простору. А када је реч о женама које се боре за потомство, свака реч мора да има меру. Не зато што је забрањено мислити другачије, већ зато што су неке теме сувише болне да би биле изговорене олако.