Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ПСИХОЛОГИЈА ОТКРИВА: Ево колико је јак однос ЧОВЕКА И ПСА!

28.12.2018. 11:03
Пише:
Србија Danas/b92.net
pas
пас / Извор: Профимедиа

Да ли су љубитељи паса савеснији од других?

Лично искуство и бројне анегдоте доказују колико јака може бити повезаност и љубав између човека и пса. Доживљавамо их као чланове породице, водимо рачуна о њиховом здрављу, изгледу, исхрани, купујемо им поклоне, па чак и славимо рођендане. 

ОВА ПРАВИЛА МОРАТЕ ДА ПОШТУЈЕТЕ! Сазнајте коју храну можете да делите са вашим љубимцем!

Губитак нашег верног пријатеља може толико да нас поремети да нисмо у стању да наставимо са свакодневним животом. Па опет, нису сви власници добри власници. Сведоци смо тога да милиони паса, па и других љубимаца, бивају остављени на улици или у азилу из различитих разлога, најчешће зато што не испуне очекивања или не одговарају нечијем стилу живота. 

Доказано: Пси смањују ризик од појаве срчаних болести код својих власника!

Да ли постоје неке карактеристике власника или специфичне црте личности, које могу да нам објасне ове разлике у степену везаности за љубимце? 

Афективно везивање 

Психолози верују да однос човека и пса може бити толико јак да га можемо назвати афективном везаношћу. Теорија о афективном везивању првобитно се односила на однос мајке и детета, који се формира у најранијем детињству. Бебе имају урођену потребу да буду у близини старатеља и с њим развијају јаку повезаност. Уколико се мајка рецимо одмакне од бебе, она почиње драматично да плаче као знак стреса. Чим се мајка врати, беба се опорави и поново се повезује с њом. Старатељ који је осетљив и адекватно одговара на бебине потребе, постаје сигурна база која пружа осећај сигурности и самопоуздања за истраживање света око себе, јер је беба сигурна да ће старатељ увек бити ту кад јој буде потребан. Уколико ова повезаност изостане, наравно, у зависности од тога како су старатељи одговарали на дететове потребе, социјални и емоционални развој може бити нарушен. У том случају, може се десити да дете у стресним ситуацијама не тражи ни утеху од мајке. Верује се да су односи у детињству основа за осећање љубави и страха који се јављају у партнерским, интимним односима. 

Погледајте урнебесну компилацију збуњених кућних љубимаца! (ВИДЕО)

Ова теорија је касније проширена и од ње је направљен модел везивања који почива на две димензије. Димензија избегавања одређује колико друге људе процењујемо као искрене, поуздане и као могући извор подршке. Димензија анксиозности одређује како видимо себе, односно да ли верујемо да смо вредни љубави и подршке. У зависности од тога да ли се котирамо ниско или високо на овим димензијама, тежимо да формирамо сигуран, плашљив, одбацујући или преокупирани стил везивања. 

Пси као наша сигурна база и уточиште 

Постоје докази да фигуре за које се везујемо могу бити и наши љубимци. Иако их чешће поредимо с дететом, некад испуњавају одређене емоционалне потребе као и родитељи. Прија нам да су у близини, велики су извор сигурности, кад смо узнемирени или уплашени, обратимо се псу, радујемо се што ће бити код куће да нас дочека и поздрави кад се вратимо. Тачније, испуњавају сва четири критеријума потребна за формирање афективне везаности: 1) одржавамо блиске односе с њима и желимо да буду близу, посебно кад смо под стресом; 2) представљају сигурно уточиште, јер у њима видимо емоционалну подршку, утеху и охрабрење; 3) представљају сигурну базу пружајући осећај сигурности и самопоуздања; 4) анксиозни смо и тужни кад смо одвојени од њих. Примењено на псе, наведена димензија избегавања односи се на то колико се осећамо пријатно уколико смо физички или емоционални блиски са псом, док димензија анксиозности описује до које мере бринемо да би нешто лоше могло да му се деси, да ли имамо јаку жељу за блискошћу и да ли понекад посумњамо да ли је и он везан за нас колико и ми за њега. 

Сањали сте пса? Ево шта вам подсвест поручује! (ФОТО)

Као потврду да пас може бити сигурна база и уточиште, једно истраживање је доказало да само његово присуство, било у мислима или физички, повећава број животних циљева власника и самопоуздање да ће их достићи, а такође и смањује крвни притисак током обављања стресних задатака. 

ООО ДА - ИРИТИРАТЕ ВАШЕГ ЉУБИМЦА! Ових 7 ситуација ПОКАЗУЈУ да НЕРВИРАТЕ вашу мачку!

Дужина поседовања пса утиче на јачину повезаности, а изгледа да се жене генерално више и лакше везују од мушкараца. Такође, ниво везаности се појачава током „синдрома празног гнезда”, односно кад деца напусте родитељску кућу, као и на самом почетку брака, док се везаност смањује приликом рођења детета. Претпоставка је да они власници који напусте пса, у ствари никад нису успели да остваре овакву врсту везаности за њега. Али чињеница је и да се људи више везују за псе него за било које друге љубимце.

За своје љубимце смо најчешће преокупирано везани 

У неколико новијих истраживања покушано је да се утврди повезаност црта личности са стилом афективног везивања, као и с врстом љубимаца за које се највише везујемо. Користили су модел „великих пет црта личности” које чине: екстраверзија (друштвеност), савесност (поузданост, тачност, усмереност ка циљу, самоконтрола), неуротицизам (склоност доживљавању негативних осећања као што су љутња, депресивност, анксиозност), сарадљивост (алтруизам, емпатичност) и отвореност (интелектуална радозналост, маштовитост, потреба за променом). На узорку од 1.098 испитаника Риви и Делгадо су показали да љубитељи паса постижу високе резултате на сарадљивости и екстравертности, док су љубитељи мачака високи на неуротицизму. Уопште, људи који имају љубимце су савеснији од оних који их немају. Занимљив је профил људи који једнако воле и псе и мачке, па поред есктраверзије и сарадљивости веома су отворени ка новим искуствима. 

И пси могу да се прехладе, препознајте ПРВЕ СИМПТОМЕ!

Што се тиче афективног везивања, и љубитељи паса и љубитељи мачака већином су припадали преокупираном стилу, што значи да су веома зависни од својих љубимаца, имају потребу да им стално буду у близини док изражавају појачану контролу и беспомоћност у односу на њихово понашање. Пошто се за разлику од деце љубимци никад не осамостале, преокупирана везаност доприноси да власник буде брижан и осећајан, да брине о његовом физичком и емоционалном стању а да му не нашкоди. Они који не воле ни псе ни мачке већином формирају избегавајући стил везивања, тачније, ослањају се само на себе, не верују другима, повлаче се и одустају. 

Црте личности су утицале на стил везивања за љубимце, па је неуротицизам повезан с преокупираним, а ниска савесност, ниска отвореност и ниска екстраверзија са избегавајућим стилом. Савесност је посебно значајна и корисна карактеристика власника јер, поред тога што су такви људи успешнији, здравији и имају боље односе са околином, понашају се на такав начин да доносе корист и другима с којима су блиски, па и својим љубимцима. У комбинацији са савесношћу, чак и неуротицизам који има негативан призвук може бити користан за љубимца. 

Модни додатак или потреба?! Да ли сте обезбедили зимске ципелице за вашег ПСА?

Да ли је власник сигурна база за пса? 

Ако за власника можемо да кажемо да се афективно везује за пса, да ли важи и обрнуто? Да ли смо нашем псу сигурна база и уточиште? Како би одговорили на ово питање, истраживачи су користили прилагођену верзију технике по имену „страна ситуација”. Ову технику је развила Мери Ејнсворт као начин да процени стил афективног везивања деце за родитеља, односно старатеља. Према строгом протоколу, беба се излаже кратким стресним епизодама током којих се сусреће са странцем у присуству или одсуству родитеља. Стил везивања одређује се у односу на то како беба реагује при поновном сусрету с родитељем. 

Примена „стране ситуације” на псима доказала је да показују везаност за власнике као и деца. Откуцаји срца им се повећавају кад се приближава претеће страно лице, посебно кад је власник одсутан. Стрес је уопште био присутан кад год је власник напустио просторију, а кад би се вратио, према њему су показивали повећану друштвеност. Више су се играли и истраживали просторију у присуству власника, што је сигуран доказ да има ефекат сигурне базе, као родитељ за дете. Додуше, постојале су индивидуалне разлике у односу на реакцију на странца. Неки пси су били заинтересовани за њега, други су га се плашили. Такви резултати су били неизбежни, јер пас који је друштвен обично се радује кад види чак и њему страну особу, зато што су и иначе склони да се интересују за нове објекте. 

ХТЕЛА ЈЕ ДА ЈЕ ДА НА УСВАЈАЊЕ, АЛИ... Она је нови равноправни члан породице Беквалац! (ФОТО)

Најзанимљивији налаз је да постоји повезаност стила везивања власника и пса. Пошто смо утврдили да се за наше најбоље пријатеље везујемо преокупираним стилом, добро је знати да су ова осећања узвраћена. Једни другима пружамо подршку у стресним ситуацијама, утеху, разумевање, помоћ и заштиту. Самим тим се боље и здравије носимо са животом. Пси никада не губе потребу да нам буду близу, и ако нам је важно да од њих створимо друштвена, храбра и сигурна бића, као и у случају деце, морамо им обезбедити константну љубав, бити доступни и осетљиви на њихове потребе.