БЕОГРАДСКО ГРОБЉЕ ВАГОНА: Ту свраћају бескућници и пијани клинци, а време је стало! (ФОТО)

Смештено у крају Стари Кошутњак у Београду, одмах поред Титовог Плавог воза, налази се гробље напуштених вагона. Препуни смећа, бачених лименки од пива, старе одеће и ћебади, они су неми сведоци људске беде и повремених журки доконих клинаца. Ту, недалеко од железничке станице Кошутњак, која више не ради, изгледа као да је време стало. 

Ко није свраћао у овај лепи крај престонице, који ружи само Топчидерска река, одавно отрована и мртва, вероватно не зна за ове вагоне. За нас, који смо овде одрасли, значили су некада давно место за добар и јефтин провод.  

И важно је било да је јефтин - јер, станица Кошутњак је практично граница која раздваја богате и сиромашне. Ако од ње кренете Булеваром Патријарха Павла према Топчидеру, стићи ћете на Дедиње, међу виле и српске мини богове. Ако пак пођете у супротном правцу, стижете до пропалих фабрика општине Раковица, тужних жртава транзиције. 

Пардон. Одлута човек када крене стазама свог детињства. Дакле, пре него што се путник намерник одлучи за обилазак фабрика или вила, могао би да застане на час на граници и баци поглед на вагоне које су сви заборавили. Препоручујемо да дођете трамвајем "тројка". 

Поред Титовог Плавог воза, налазе се прва два у низу вагона које су људи оставили и заборавили. Врата су отворена, дакле, шетња је дозвољена. А унутра? Па, ништа што би се могло понети кући. Гомила смећа, пивски пластиканери, папирне марамице које не неко оставио недавно, рекло би се. Можда бескућник који је искористио кревет (у питању је вагон са лежајима) да би мало одморио? Ко би га знао. 

У сваком случају, за неког кога је живот натерао у скитњу, овде се уз неколико ћебади може лепо одремати или на миру презалогајити. Одбачене конзерве сардине и паштете говоре о томе да нисмо први којима је то пало на памет. 

Забрањено сликање!

Ту је и Плави воз, и човек би очекивао да у недељу ујутру, на минус 9 степени нема никог, међутим, као запета пушка, из мале кућице поред гараже воза, излази чувар. 

- Овде је забрањено сликање! - каже човек. Како се расправљати са њим, кад чак и недељом на минусу ради свој посао? Никако, чак и ако нема много разлога за забрану, локација Титовог воза није тајна. Захваљујемо се, и крећемо низ пругу, у потрази за другом напуштеном "браћом" на шинама. 

Све до тунела који води до Хајдучке чесме, познатог београдског излетишта, наилазимо на леп низ пропалих вагона, изједених рђом и зараслих у бршљан и трње. Наравно, и овде има свежег смећа и, што је занимљиво, доста одбачених влажних марамица. Што може да значи да су посетиоци ових "сирочића" на прузи, нашли начина да се брину о хигијени. Само да није било беба ту и све је у реду. 

И сад навиру сећања... На једном од тих вагона, двојица дечака, ако су имали 18 година, могли су да погину. Купили су десетак пива и паклицу "Зете", сели у један вагон и укључили транзистор, јер тада није било мобилних. После више гутљаја, одлучили су да се попну на кров вагона. На срећу, имали су довољно мозга да се не ухвате за жицу изнад њихових глава, кроз коју пролази струја од 30.000 волти. Остали би само црни угарци од њих. Ипак, неки анђео чувар пијаних младића одлучио је да их сачува тог дана, пре двадесет и кусур година. Ех, младост, лудост... Децо, не играјте се на вагону, само у њему! 

И тако, пролазе ратови, падају владе, што каже Џони Штулић, ми старимо, а само вагони, што сећају на детињство и дечаштво, остају. Ништа се ту није променило, осим што се сад много теже прилази, него ономад, кад смо могли да погинемо.

Међу њима је и један прави бисер од распаднутог вагона, који као да је преживео земљотрес или озбиљан судар возова. Седишта су срушена, прозори поломљени, плафон искидан. Мада, уз мало више сређивања, можда би могао и да крене на пут?

Поменути дечаци који су избегли струјни удар су одрасли, али неки нови сада вероватно походе ове вагоне, о чему сведоче и графити на њима. Из неког разлога, подсећају на ону много лепу песму Џоа Кокера, која се ономад вртела на транзистору, па да ову посету сећањима из младости и вагонима из Старог Кошутњака завршимо с њом. 

А ако вас нисмо угњавили, прелистајте и галерију напуштених вагона. На првој фотографији се види улаз у оближњи расадник у Старом Кошутњаку, врло пријатно место за шетњу: 

Погледајте ОВДЕ како се један тип провозао по Ади Циганлији на леду и није добро прошао.