ЗАШТО ЦВЕЋЕ ИМА МИРИС И БОЈУ - Ако своју биљку "ДОБРО НАХРАНИТЕ", она ће ЈАЧЕ МИРИСАТИ
Руже купљене у продавници немају мирис, али трају дуже од ружа у башти јер њихова енергија лежи у изгледу, а не у мирису.
На основу фосилних остатака знамо да су се први цветови појавили пре око 125 милиона година, међутим прве копнене биљке појавиле су се много раније, пре чак 470 милиона година.
Ако под цветом подразумевамо нешто што је обојено јарким бојама а расте на биљци, можемо лако да погрешимо. На пример, латице свибиног "цвета", који се развија у пролеће, уопште нису латице. Цветови америчке поинсетије су пример обојеног лишћа које личи на цветове.
ПРЕДВИДЕЛИ И КОРОНУ И РАТ У УКРАЈИНИ: Ево шта нас још очекује у 2022. години према ПРОРОЧАНСТВУ СИМПСОНОВИХ
ЛАЖИРАЛА НЕКОЛИКО ТРУДНОЋА! Разлог ће вас ШОКИРАТИ! На послу је ПРОВАЛИЛИ јер јој се СТОМАК ОДВОЈИО ОД ТЕЛА
Међутим, чуперци на врховима трава су, у ствари, цветови! Незрео клип кукуруза је цвет. Ботаничари кажу да је цвет група делова чији је задатак да произведе полен или семе, или и једно и друго. Цветове имају само биљке које стварају семе. И само они делови биљке који су у блиској вези са образовањем семена могу се сматрати деловима цвета.
Одакле цвету мирис?
Цвет мирише кад се извесна етерна уља налазе у латицама цвета. Ова уља производи биљка приликом развијања. Етерна уља су врло сложена. Под извесним условима се разлажу и образују етерична уља, која лако испаравају. Кад се то деси, ми удишемо мирис ових уља.
Посебан тип мириса неког цвета зависи од хемијских састојака тог етеричног уља, а разне комбинације дају различите мирисе. Слична уља се, осим у цветовима, налазе и у лишћу, кори, корену, плоду и семену. На пример, наранџе и лимуни их имају у плоду, бадеми у семену, цимет у кори, и тако даље.
Одакле цвету боја?
Боја цветова представља резултат таложења пигмената у латицама, мада постоје и врсте са јарко обојеним брактејама, чашицама или прашницима. Цвеће је црвено, плаво, пурпурно или љубичасто зато што садржи "антоцијанин", бојену материју растворену у соку цветних ћелија. Друге боје, као жута, наранџаста и зелена, постају од других бојених материја или пигмената. Ове материје обухватају хлорофил, каротин, итд. Између њих нема хемијске везе.
Тако боје цветова приписујемо пигментима званим "антоцијанини" и другим пигментима званим "пластиди". Једна група пигмената боји једним низом боја, а друга другим.
На пример, хортензија (Х. macrophylla) ће произвести тамноплаву боју када је пХ тла 5,5 или мањи и има довољно алуминија. Изнад ове пХ вредности, боја се мења у различите љубичасте до ружичасте нијансе.
Такође добро нахрањен цвет доноси више мириса. Затим, када цвет одустане од већине своје енергије за производњу мириса, његов изглед неће трајати вечно. Руже купљене у продавници немају мирис, али трају дуже од ружа у башти јер њихова енергија лежи у изгледу, а не у мирису.