И БИЉКЕ ИМАЈУ "МОЗАК": Научници открили тајну клијања!

Биљке имају дуг и необичан еволуцијски пут. Копнене биљке еволуирале су још пре 450 милиона година али дрвеће је млађе од морских паса. Цвеће се није појавило до периода Креде, а трава је почела да расте пре тек 40 милиона година.

ЛАКШЕ СЕ ДИШЕ: Ове биљке су ПРЕПОРОД за цело тело, а нарочито плућа!

Током свог тог времена биљке су развиле неке невероватне особине, а како показује нова студија коју је спровео Универзитет у Бирмингему једна од њих је и мозак. Истина, не онакав каквог имају животиње, већ више скуп ћелија које делују као нека врста заповедног средишта, преноси ИФЛСциенце.

Откривене у ембрионима биљака, те ћелије доносе кључне одлуке у вези са животним циклусом биљке. Најбитније је то што управо оне покрећу клијање, што је процес који мора да буде пажљиво темпиран како би се избегло појављивање на површини прерано, док је још прехладно, или прекасно, када је конкурентна флора већ добрано израсла и ојачала. Научници су прво лоцирали ове важне ћелије код биљке Арабидопсис thaliana. Заповедно средиште подељено је између два типа ћелија, оних које подстичу семење да остане успавано и оних које иницирају клијање. Међусобно комуницирају хормонима, слично као што то раде нервне ћелије у мозгу. Ове ћелије процењују услове у околини те одлучују када је најбоље време за клијање. Овај процес изузетно је тешко пратити у стварном времену код ембриона биљака, па су се научници послужили матеметичким моделима како би предвидели на који ће се начин биолошки процес одиграти у најчешћим сценаријима.

Пошто су закључили да је ова хормонална размена оно што контролише процес клијања, научници су искористили генетски модификовану верзију Арабидопсис thailane kako би међусобни спојеви између тих ћелија били добро видљиви. На тај начин се кретање хормона између ћелија боље показивало, те се могло видети како ћелије из заповедног средишта међусобно комуницирају.

“Наш рад открио је кључну сепарацију између компоненти унутар средишта за доношење одлука у биљци”, изјавио је водећи аутор истраживања професор Џорџ Базел.

Али зашто постоје две врсте ћелија? Научници сматрају да могу да имају различито ‘мишљење’ о условима у околини, а до клијања долазиа тек када се постигне консензус. Иако биљке технички немају мозак, понекад се дефинитивно понашају као да имају.