Једној ствари тежи сваки човек. То је срећа. Откривамо, шта нас чини срећнима и може ли се срећа научити и вежбати?
Од када је људи, потрага за срећом је у суштини наших бића. Од антике до данас, срећа је инспирација уметницима, тема филозофима и мисао водиља “обичног” човека.
Чему заправо тежимо?
Према дефиницији, срећа је стање засновано на задовољству животном ситуацијом, које је у тесној вези са осећајем испуњености и уживања. Због тога, срећа је прилично субјективан појам, различит од човека до човека, зависи од културе, поднебља или историјског тренутка. А тренутно смо у оном моменту историје који ће остати убележен као време неспокоја и борбе за здравље.
Све земље да крену у правцу среће
Од 2012. године, 20. март се слави као Међународни дан среће. Тада су Уједињене нације прихватиле иницијативу и позвале су све земље да крену у том правцу – у правцу среће својих житеља. Мала планинска земља у Азији, Бутан, је на добром путу јер већ годинама важи за земљу са најсрећнијим грађанима на свету. Још 2005. године су први увели Индекс бруто националне среће. Овај индекс мери психолошко благостање, али и оцену грађана кључних сегмената државе, као што су здравство, образовање, екологија… Бутан срећи приступа на холистички начин, одбацујући материјално богатство и економију као главне показатеље, који место уступају духовном аспекту задовољства.
Срећа у доба COVID-a
Сутра је светски дан среће и први дан пролећа, већ други у низу који планета дочекује под пандемијом. И логично се намеће питање, можемо ли осећати пуну срећу, док стрепимо за најмилије и себе. Последње истраживање ИПСОС-а, спроведено у 27 земаља, показало је да и у доба COVID-a, чак 63 одсто одраслих испитаника себе сматра срећнима. Као најчешће услове за осећај среће, испитаници су истакли ствари које већину људи иначе усрећују: здравље, физичко и ментално (55%), однос са партнером (49%), деца (49%), осећај да мој живот има смисла (48%) и услови живота (45%). Занимљиво је да су новац и време пали на лествици разлога за срећу, као и то да је у сличном истраживању пре короне, проценат среће био само за 1 одсто виши (64%). Ипак, студија Института за истраживање среће из Копенхагена, спроведена у 97 земаља, показала је да је пандемија највише утицала на наше емоције. Осећај усамљености, досаде, анксиозности су се повећавали са компликовањем епидемиолошке ситуације.
Мале ствари, велики корак ка срећи
Стара мудрост “срећа је у малим стварима” је нешто чега се треба подсећати и држати. И баш те мале ствари су кључне у свим саветима за очување осећаја среће, пре свега менталне и емотивне, у периоду у којем смо. Читање књига је добар избор из много разлога. Један од њих открила је и студија рађена на Универзитету Сасекс која говори да само шест минута читања може смањити стрес за чак 68%. Online кафенисање са драгом особом је такође добар избор. Физичка дистанца не треба да значи и емотивну, а за сусрете који неизмерно значе су довољни компјутер и шољица Донцафé кафе. Још једна од ствари која се препоручује је откривање нових искустава. Како смо тренутно под ограничењима због пандемије, та искуства могу бити нови укуси. Више времена проведеног у кухињи може имати доста благодети – опушта, развија креативност, даје смисао ономе што радите. У тим кулинарским “експериментима”, опет прави савезник може бити јубиларна шољица Донцафé кафе, која је временом постала и права мера за отприлике све друго. У њеној унутрашњости наћи ћете фино обележене мере за бројне састојке.
Може ли се срећа научити?
Срећу у нама покрећу и хормони ендорфин, серотонин, допамин и окситоцин, које често зовемо једноставно “хормони среће”. Њиховим лучењем стварају се хемијски процеси захваљујући којима осећамо задовољство. Да бисмо подстакли то лучење, потребно је да се бавимо активностима које покрећу “хормоне среће”, као што је свака физичка активност. Битан фактор је и начин на који размишљамо. Усмеравање мисли и осећања на позитивне ствари у нашем животу је добар пут. Елиминисање бриге о стварима које се не могу решити и проналажење само наше, личне животне страсти је још један од савета бројних терапеута. Потрага за срећом је непрекидна и враћа нас на почетак и питање – чему заправо тежимо? Један од одговора дао је чувени Махатма Ганди „Срећа је када се оно што мислиш, оно што говориш и оно што јеси налазе у хармонији“.
Срећан нам дан среће!