НАЈЛУЂИ НАТПИС НА ГРОБЉУ: Испод овог крста, лежи моја ташта! ПАЗИ да је НЕ пробудиш јер... (ФОТО)

Вероватно сви у Србији знају сцену на гробљу из "Камионџија" када Лепа Брена пева будућем покојнику коме син диже вечну кућу док је жив. Да је види, наравно, шта ће му после такав луксуз! А уплашени Јаре, који тек што се опоравио од падања у несвест, моли Пају да побегну главом без обзира. Комедија и весеље на гробљу тако изгледа на телевизијским екранима, а једно гробље у суседној Румунији је баш комедију и весеље пустило да живи на његовим споменицима. Тамо су исписане вероватно најнеобичнијие и најдуховитије поруке над гробовима на свету.

Све је почело средином тридесетих година када је локални уметник Стан Јоан Патраш направио први шарени споменик и урезао у њега духовити епитаф. Весело гробље (рум. Цимитирул Весел) се налази у селу Сапанца у Румунији, а име је добило због необичних, живописних споменика који духовитим песмама и цртежима приказују живот покојника или узрок његове смрти.

Мештанима села Сапанца се допао његов начин израде надгробних споменика и почели су да их наручују, па је тако убрзо село добило ново, шарено гробље које је због тога постало познато под именом Весело гробље.

Током шездесетих година број споменика се попео на 800, а гробље је постало познато широј јавности почетком седамдесетих кад га је открио један француски новинар и објавио репортажу о њему.

Споменици на Веселом гробљу праве се од храстовог дрвета и ручно се резбаре, а изнад њега се обавезно ставља кров. Патраш је у свој рад увео и симболику, па тако зелена боја означава живот, жута плодност, црвена страст и црна смрт.

Боје се увек наносе на плаву подлогу за коју је веровао да означава наду, слободу и небо, а та нијанса плаве је захваљујући њему постала позната као Сапанца плава.

Поред симболике коју представљају боје, на споменике је стављао и белу голубицу, за душу покојника, али и врану која је означавала сумњиву смрт.

Сапанца је мало село са још мање тајни, па тако и најпрљавији детаљи из живота покојника често доспеју на надгробни споменик.

Локална пијаница је тако сахрањена уз слику црног скелета како га повлачи доле, док се он њише са флашом у рукама, а епитаф каже: Јоан Тоадеру је волео коње, али је више од свега волео да седи у кафани поред туђе жене.

Све песме на споменицима на Веселом гробљу писане су на локалном марамурешком дијалекту румунског, а једна од њих каже следеће: Испод овог тешког крста лежи моја ташта. Ти, који пролазиш, пази да је не пробудиш, јер ако се пробуди, има да дође и одгризе ми главу.

Патраш, који је преминуо 1977. године, изрезбарио је сам свој споменик, а његов посао је наследио његов ученик Димитру Поп.

Димитру каже да се још није десило да неком смета како је његов сродник представљен на надгробном споменику јер им је битно да га памте баш онаквог какав је био.

Весело гробље представља музеј на отвореном и једну од најпознатијих туристичких атракција Румуније, а по броју туриста је друго најпосећеније гробље на свету, одмах иза Долине краљева у Египту.