НИЈЕ ПРЕСУДАН НИ ИЗГЛЕД НИ УКУС: Ево како организам бира омиљену храну!

Када размишљамо о чулима која подстичу осећај задовољства и уживања у храни, прво ће нам пасти на памет укус и мирис неког јела. Такође, важно нам је и то да ли је оброк лепо сервиран, односно да ли се свиђа нашим очима, а донекле нам је битна и његова текстура.

С друге стране, мало ко би с храном повезао звук који производимо док је жваћемо или помислио да је он уопште битан за нашу перцепцију онога што једемо. Међутим, истраживања су утврдила да звук и те како може да утиче на то колико ће нам се нека намирница свидети, понекад чак снажније од свих осталих чула.

Како су показале бројне студије, у самом врху омиљене хране већини људи налази се она која се може описати појмовима “хрскаво”, “пуцкетаво”, “да крцка”… Наука то објашњава тиме да су ово све особине које нам заправо саопштавају важну информацију – да је храна коју једемо свежа.

Чарлс Спенс, професор експерименталне психологије са Универзитета у Оксфорду утврдио је да хрскава храна у нашим устима ствара својеврсну музику, која изузетно прија нашем уху. Штавише, за стручни рад који је утврдио да “што чипс производи хрскавији звук док га жваћемо, то нам је укуснији”, његов тим је 2008. године добио и Иг-Нобела у области нутриционизма, награду која се додељује за помало шашава, али ништа мање вредна научна достигнућа.

Но, наука је отишла и корак даље. Не само да у нама пријатне сензације изазива хрскава храна коју једемо ми сами, већ осећамо неописиви чулни ужитак и када, рецимо чипс, жваће неко други.