ОД А ДО Ш: Ово су највеће мудрости СРПСКИХ НАРОДНИХ ПОСЛОВИЦА - Да је стећи ко што рећи, сви би богати били!

Српско народно предање је једно од најпознатијих, јер обилује мудростима које су кратке и сажете.

Доносимо вам преко 100 народних пословица поређане по азбучном реду.

А

Ако другог поштујеш за себе не брини.

Ако дуго живе скупа, животиње се заволе, а људи се замрзе.

Ако ми не можеш помоћи, немој ми одмагати.

Ако не почнеш, нећеш ни завршити

Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла.

Ако желиш језгро, сломи љуску.

Ако желиш изгубити пријатеља, посуди му новац.

Ако их не можеш победити придружи им се.

Ако кантар не ваља, ти буди исправан.

Б

Без алата нема ни заната.

Бивши пријатељ је гори него непријатељ.

Благо оном ко се туђом штетом опамети, а тешко оном који својом мора

Благо ономе ко зна да не зна, а хоће да зна.

Богата је тешко даровати, сита госта још теже частити.

Боље икад него никад.

Боље је у колиби певати него у двору плакати.

Боље сув хлеб с поштењем него колач с непоштењем.

Боље врабац у руци, него голуб на грани.

Бог је спор, али достижан.

Бол се савлада стрпљивошћу.

Брат је мио ма које вере био.

В

Време је највећи господар.

Вук длаку мијења, али ћуди никада.

Ватра и вода су добре слуге, али зли господари.

Весело срце пола здравља

Више је људи помрло од јела и пића него од глади и жеђи.

Време донесе све ко га дочекати уме.

Г

Где је слога ту је и победа.

Где је много приче мало је рада.

Гвожђе се кује док је вруће.

Где је цвет, ту је и мед.

Гладног не теши, већ нахрани.

Господском смеху и ведру небу не ваља веровати, јер се зачас промени.

Гвожђе реже и дрво и камен, али и њега рђа једе.

Гладан пас и на газду лаје.

Глад је најбољи кувар.

Д

Да је стећи ко што рећи, сви би богати били.

Да га земља не вуче себи, полетео би.

Добра жена празну кућу чини да је пуна.

Данас у злату, сутра у блату.

Два лоша убише Милоша.

Два пута мери, а трећи крој.

Док је раје и мука, биће и хајдука.

Драгом често опраштај, себи никад.

Дрво без гране и човек без мане – не могу бити.

Држи се новог пута и старог пријатеља.

Добар глас далеко иде, а зао још даље.

Добру човеку све добро стоји.

Ђ

Ђе брат брата не воли, ту нема среће.

Ђе доста рука прегне, радња је брзо завршена

Ђе је срећа, ту је и несрећа.

Ђе није жене, ту није ни куће.

Ђе није мачке, ту мишеви коло воде.

Ђе ће крушка но под крушку.

Е

Ексер држи потков, потков коња, коњ јунака, јунак град, а град земљу.

Е, џаба га, вала, било!

Ето мене, ето вас, ето вама рат са Турцима.

Ж

Жалост и радост се познају човеку по лицу.

Женити се млад – прерано је, а стар – прекасно је.

Женско је оружје језик.

Жив био,срећан био,куд год ходио!

Живи ко риба на сувом.

Жив ми и здрав био!

Жени је најслађи залогај – мушко срце.

Женска лепота је њено оружје.

Живе ко пас и мачка.

З

За злато рђа не пријања.

Заклела се земља рају да се сваке тајне знају.

Зима уједа без зуба

Зло брзо дође, а полако прође.

Зло је ко не зна а учити се не да.

Завадио би два ока у глави.

И

Испод Мире сто ђавола вире.

Истерује мак на конац.

Истина увек највише боли.

Ивер не пада далеко од кладе.

Из празне куће и мишеви беже.

Инат је зао занат.

И зид има уши, и плот има очи.

И један је непријатељ много, а сто је пријатеља мало.И сунце пролази кроз каљава места али се не окаља.

Једног гледа двојица се надају.

Јефтина роба празни касу.

Језик кости нема, али кости ломи.

Једно криво дрво цео товар распе.

Језик је више глава посеко него сабља.

Јабука која доцкан сазри дуго стоји.

К

Кад матор пас лаје, ваља видети шта је.

Кад ми не можеш помоћи, немој ми одмагати

Кад највише грми, најмање кише пада.

Кад се сложе и слаби су јаки.

Кад човек тоне и за врело гвожђе се хвата.

Ко брзо суди, брзо се и каје.

Ко пева, зло не мисли.

Ко се не мучи у младости, куку му у старости.

Ко чека и дочека.

Ко лаже за тебе, лагаће и против тебе.

Ко не чува туђе, неће имати ни своје.

Ко пита не скита.

Ко жели да пева, увек ће наћи песму.

Ко је много патио, много је и запамтио.

Ко једанпут слаже, други пут му се не верује иако истину каже.

Ко високо лети, ниско пада.

Ко два зеца вије, не улови ниједног.

Ко другоме јаму копа, сам ће у њу пасти.

Колико људи толико ћуди.

Крв није вода.

Колико је низбрдица онолико је узбрдица.

Л

Лаје ко пас на звезде.

Лако је здравоме болеснога саветовати.

Лакше је скувати гвожђе него савладати женину тврдоглавост.

Лако је иза шест волова гурати плуг.

Лако ти је плитку воду замутити и будалу наљутити.

Луди бој бију, а мудри вино пију.

Љ

Љубав према отаџбини не зна за туђе границе.

Љуби ближњега свога као самога себе.

Љубав је пуна меда и једа.

Љубав дуго трпи.

Љубав је лепа али слепа.

Љубав нема година: она се увек рађа.

М

Малена је птица препелица, ал умори коња и јунака.

Ми о вуку, а вук на врата.

Много знати, значи пре времена остарити.

Млати руком, ко кобила репом.

Многи људи су као сатови: показују једно време, а откуцавају друго.

Младост – радост.

Н

На језику мед, а у срцу јед.

На млађима свет остаје.

На муци се познају јунаци.

Не трчи, ко ждребе, пред руду.

Невоља свачему човека научи.

Неста блага, неста пријатеља.

Не гурај нос у туђа посла.

Не лаје куја ради села, него ради себе.

Не стоји кућа на земљи, него на жени.

Највише се воле људи који имају исте врлине, највише се мрзе који имају исте мане.

Најгоре је кад паднеш у њеним очима.

Не бој се онога коме ниси добро учинио.

Није злато све што сија.

Никад зао на горега неће.

Ништа није лепше од осмеха заљубљене жене.

Њ

Њива хоће мотику, а не молитву.

Његова је реч и прва и последња.

Њему и Бог гледа кроз прсте.

Његова кокошка вреди више него нечији соко.

Њега ни метак неће.

Њега може да воли само рођена мајка.

О

Од Светог Илије, сунце све милије.

Отето – проклето.

Отишао да му виде ноге пут.

Обилази ко киша око Крагујевца.

Обећање, лудом радовање.

Од ината нема горег заната.

П

Паметна глава – стотину руку.

Поштен мање обећа, него што учини.

Пошто се напијеш воде, не мути извор за собом.

Прав се смије, а крив се крије.

Превео га жедног преко воде.

Пријатељ је најбоља имовина у животу.

Паметни људи уче се на туђим грешкама, будале на властитим.

Прича себи у браду.

Птица по перју, а човек се по беседи познаје.

Р

Равнодушност је најбољи начин у бригама.

Реч “сутра” је измишљена за децу и за неодлучне људе.

Речи су као пчеле, оне су истовремено и мед и жаока.

Риба риби гризе реп.

Рибе се лове удицом, а људи речима.

Рука руку мије.

С

С ким си такав си.

Свака је шала пола истине.

Свака птица своме јату лети.

Сиротињо, и Богу си тешка.

Сто људи, сто ћуди.

Старост је болест од које свако умире.

Сваки је почетак тежак.

Свако је своје ковач своје среће.

Свуда пођи, кући дођи.

Т

Терао зеца па истерао вука.

Такав је човек, само онима највише завиди којима највише дугује.

Тешко ногама под лудом главом.

Тиха вода брег рони.

Туђе је слађе.

Тражи хлеба преко погаче.

Ћ

Ћутање злата вреди.

Ћути и покри се ушима.

Ћути,да не урекне зло!

У

У коло кад хоћеш, из кола кад пусте.

У срећу се узда луд, а паметан у свој труд.

Ум царује, а снага кладе ваља.

У вину је истина.

У гладним очима сваки је комад мали.

Уздај се у се и у своје кљусе.

Ф

Фале му два краја и средина.

Фали му једна даска у глави.

Фабрика је кошница са много трутова.

Х

Хоћеш ли да те сви мрзе, реци свакоме ко је ко.

Хоће хлеба без мотике.

Храбре срећа прати!

Хајдуке народ цени, али за њима у гору неће.

Хвали га ко Циганин коња

Хоће ватру која не пече.

Хартија и ћуприја трпе све.

Хвата змије туђим рукама.

Храбрима срећа додаје руку.

Ц

Цвет је најлепши док је неубран.

Цар далеко, а Бог високо.

Целом свету не можеш угодити!

Ч

Чист рачун, дуга љубав.

Човек без слободе, к’о риба без воде.

Чувај се тихе воде и пса који ћути.

Чаша иза чаше, а иза чаше истина.

Чега се мудар стиди, тим се луд поноси.

Чини добро, доброме се надај, чини лоше, још горем се надај.

Човек жели да је од свакога бољи, а од сина да је гори.

Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета.

Човек се до смрти учи.

Чега је срце пуно, тога и језик.

Често малена варница велику ватру ужеже.

Чистоћа је пола здравља.

Џ

Џабе је и сирће слатко.

Џак соли треба појести са човеком, да би га добро упознао.

Џин на стакленим ногама.

Џаба ти свила и кадифа.

Џаба ти супа кад је слана.

Џабе му је, да дуби на глави.

Ш

Шта ко мисли, о оном и сања.

Што је брзо то је кусо

Што срце не запази то ни очи не виде.

Што се хоће то се може.

Што више силе, више и зла.

Што више љубави враћаш, више ћеш и примити.

Што је свачије, то је ничије.

Шољу млека па у кревет.

Шта вреди знање без радње.

Што људи имају више, то више желе.

Што не иде од срца, не иде ни к срцу.

Шупљу главу и ветар носи.