ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ ЗА "ОСТРВО ЖЕНА"? Ово место се назива и ПОСЛЕДЊИМ европским МАТРИЈАРХАТОМ
Ова острвска заједница првенствено опстаје због снаге и отпорности жена.
Кихну је изоловано место у Балтичком мору, познатије као "Острво жена"
Налази се код западне обале Естоније, често се назива последњим европским матријархтом.
УМРО УСРЕД СНИМАЊА СЕРИЈЕ И ТО ЈЕ ПРОМЕНИЛО РАДЊУ: Ево шта би било са Стенфордом у наставку С*кс и града
АУ, КАКАВ МАЛЕР - Није ни знао да је ОСВОЈИО ЏЕКПОТ од 230.000 ДОЛАРА, јер се ПОКВАРИЛА СЛОТ МАШИНА
Боре урезане у руке као притоке теку ка њеним зглобовима. Жена у шареној сукњи седи сама у својој кухињи. Дневни послови нису готови - водити фарму као, што ради цео живот, значи бити стално у покрету. Треба пазити кокошке и овце, шити и прати одећу и поправљати тракторе. Али тренутно је свој фокус ставила на игле за плетење које се у ритму њишу у њеним рукама. Она плете своју погребну одећу.
Ово место се често назива последњим европским матријархтом, ова острвска заједница првенствено опстаје због снаге и отпорности жена.
Чуварке богате културе која се налази на Унесковој листи нематеријалног културног наслеђа човечанства, жене са Кихнуа балансирају између пољопривреде, васпитања деце и свакодневице која је испуњена обавезама око одржавања традиције предака. На месту где су мушкарци кроз историју били одсутни - јер су радили на мору као рибари или у иностранству - улога жена се проширила изван традиционалних родних улога и у сваки аспект живота.
Оне су чуварке песме, игре, традиционалног ткања и рукотворина. Оне су такође спроводе обреде прелаза као што су венчања и сахране.
Њихову причу пренела је и фотографкиња Ан Хелен Гјелстад. Она је била позвана на сахрану жене на Кихну, Гјелстад се нашла у кухињи окружена старијим женама обученим у плаво, боју жалости.
- Ово је прича о прошлости која је важна за будућност - рекла је она.
- Моје унутрашње уверење је било да морам ово да забележим, да то ставим у књигу, да напишем приче - додала је.
Гјелстад је тада написала причу о месту прожетом традицијом и Калевала-метарских песама (древна усмена традиција музичког приповедања), тканој и везеној одећи јарких боја и способности жена да преузму све од поправке мотора до сточарства. Такође говори причу о преживљавању, иако са несигурном будућношћу.
Упркос тешком веремену и 50 година совјетске окупације, ова матријархална традиције је опстала. Али сада – када младе генерације одлазе у потрази за могућностима – ова јединствена острвска култура је угрожена. Иако сезонски туризам напредује јер радознали посетиоци долазе да науче о богатој традицији Кихнуа, пружајући преко потребан спас за острво, становништво стари и смањује му се број.