ОВО ТРЕБА ЗНАТИ У ВАСКРШЊЕМ ПЕРИОДУ: Прича о судбини Исусовог ученика Светог Петра
Данас је Велики петак, ова прича се мора знати...
Црквено предање каже да је Свети Петар погубљен у Риму разапињањем на крст који је био обрнут наопачке; он је сам тако тражио јер је сматрао да је недостојан да буде убијен на исти начин на који је убијен и Исус Христ, дакле, био је то акт скромности и скрушености.
Латинска традиција иде даље и тврди да се то одиграло на месту које данас заузима Клементинска капела у пећинама испод базилике Светог Петра, недалеко од места где налази гробница овог светитеља.
Са овим се слаже велики број ранохришћанских аутора, од Јевсевија Кесаријског преко Тертулијана до Светог Јеронима Стридонског, који је иначе био илирског рода. Сви они упиру своје перо каВатиканском брду као локацији на којој се одиграло и обрнуто распеће и сахрана.
СКАНДАЛ У АРЕНИ: Обожаватељка повукла певача у публику, он је УДАРИО ПЕСНИЦОМ (ВИДЕО)
Почетком ИВ века цар Константин Велики одлучио је да ода пошту Светом Петру тако што ће му посветити велику базилику у Риму, а пошто је у свести локалних хришћана већ била снажно усађена представа о тачној позицији његовог гроба, избио је проблем.
Наиме, та локација је била градитељски проблематична, па су неимари морали да изравњају Ватиканско брдо, да га раскопају, заједно са гробљем које се ту налазило, што је представљало и морални и правни проблем.
Фокусна тачка базилике, и у њеној првобитној форми и у овој садашњој која је подигнута пре 400 година, јесте олтар који се налази тачно изнад места које традиција држи за гроб Светог Петра, који се и налази као грађевина у крипти испод.
Међутим, мошти овог светитеља остале су ван домашаја верника. Да ли су ту, или је предање погрешно, није се знало, а можда се ни данас поуздано не зна. Заправо, не зна се из позиције научног објективизма, али ако сте верник, католички или православни свеједно, онда имате другачије погледе на целу ствар.
Јер, током и после Другог светског рата вршена су ископавања испод олтара базилике Светог Петра, баш на оном месту за које је црквено предање држало да је место Петровог гроба, где суоткривене кости четири особе и неколико домаћих животиња.
А онда се сазнало да су без знања археолога неке кости пронађене у ниши у северном зиду овог локалитета склоњене па враћене. Ниша је значајна, јер је на њој исписано: “Петрос ени”. Петар је овде.
Након анализа тих костију утврђено је да припадају мушкарцу, да је мушкарац имао око 60-70 година у тренутку смрти, и да је живео у И веку. 1968. године папа Павле ВИ објавио је да су те костинајвероватније мошти Светог Петра. Не сигурно, али највероватније. Има археолога који се са њим слажу, има и оних који се не слажу.
Но, због обимних грађевинских радова што за време цара Константина Великог што у XVII веку када је садашња базилика подигнута, радова који су са собом донели и много уништења, никада нећемо бити начисто с овим у вези.
То није спречило папу Фрању да их новембра 2013. године први пут прикаже јавности током мисе на Тргу Светог Петра испред базилике у Ватикану. Шта се тиме имплицитно тврди, јасно је.