Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

НИШТА НИЈЕ ЈЕЛА 5 ГОДИНА: Убијали су је болови у стомаку, а лекари нису знали шта је, све док... (ВИДЕО)

04.10.2016. 13:08
devojka
девојка / Извор: Фото: Printscreen/INDEPENDENT.CO.UK

Није имала анорексију, али није могла да поднесе храну.

Болови у стомаку су били све јачи, а лекари годинама нису успели да сазнају шта је у питању здрављем Мекензи Хилд.

– Одрадили смо силне тестове и сви резултати су нормални – Хилд се сетила да је то чула кад је имала 19 година и била у бостонској болници. Тим лекара који се налазио око кревета Мекензи Хилд је својим тмурним изразима лица показивао тежину вести коју треба да саопште овој студенткињи Харварда и њеној мајци које су тек стигле у Калифорнију.

Доктори су је послали на клинику специјализовану за поремећаје исхране када је одбијала да једе због ужасног бола који јој је изазивало јело.

Сећа се да је јецала покушавајући да објасни да нема анорексију и све што жели јесте да једе, али проблем је што није могла. Каже да никако није могла докторе да убеди да није то све измислила И што се више трудила, мање су јој веровали.

У наредних пет година, све више је веровала да је бол, који се појављивао сваки пут кад би нешто појела, био резултат стреса, њеног перфекционизма, тражење пажње или једноставно глад. Каже да је било тренутака када ни сама није била сигурна о чему се ради.

Бројне болнице, после многих тестова, нису успеле да нађу никакво решење. Уклонилу су јој жучну кесу, али ни то није помогло. Током пет година студирања и праксе у Јужној Африци, у животу су је одржавале силне инфузије.

На основу информација којима су располагали, њени нови лекари су дошли до закључка да она има болест МАЛС. Она је први пут дефинисана пре око 100 година, а настају када се везивно ткиво, које се протеже од дијафрагме и прелази преко аорте, притиска артерију која снадбева стомак и друге органе крвљу.

Иако је ситуација када се дешава тај притисак честа и између 10 и 20 одсто светске популације може да оболи од овога, само један процеант пацијената осећа тешке болове у стомаку. Према главној теорији тај притисак онемогућава нормалан доток крви у органе за варење. Нагли губитак телесне тежине може да изазове обољење и чешће погађа жене, а некада и малу децу. Дијагноза се тешко успоставља и то на основу симптома када су друге дијагнозе са сигурношћу искључене.

Операција може, у 70 одсто случајева, да ублажи притисак, али не постоји сигуран начин да се процени коме ће помоћи. Неки лекари су и даље скептични по питању ове дијагнозе.

Што се тиче саме операције, Мекензи је одисала еуфоријом јер је коначно после шест година патње и пет година храњења на цев добила праву дијагнозу. Испоставило се да је један ренгенски снимак који је одрадила на самом почетку лечења није било добар и да је зато тада искључено оно што је касније постало очигледно.

Мекензи сада добро једе и не осећа никакав бол у стомаку.