Да ли се ОБЕЛЕЖАВА КРСНО ИМЕ ако УМРЕ неко у ПОРОДИЦИ? Срби не знају да разликују СЛАВУ од ПРОСЛАВЕ, ево где сви ГРЕШЕ
У оваквим ситуацијама битно је да се испоштују следећа правила!
Пред нама богата сезона слава, те тако половина Србије у новембру иде на славе, а друга половина слави.
Како је живот неодвојиво повезан са смрћу неминовно је, на жалост, да ће се неке од породица наћи у жалости због губитка члана породице, те ће се наћи у дилеми да ли да обележава своје крсно име.
Данас нам ту дилему разрешава отац Душан који нас упозорава да морамо разлучити разлику верског обреда који подразумева молитву за чланове породице и освећење славског колача, и народног обичаја који подразумева весеље.
Ево шта је НАЈВАЖНИЈЕ У ПРИПРЕМИ СЛАВСКОГ КОЛАЧА - Домаћица га меси у кући, али битно је испоштовати и ово правило
Овако се ПРАВИЛНО ГАСИ СЛАВСКА СВЕЋА – Домаћин мора да испоштује обичај који се изводи на следећи начин
Многи православни верници при помену славе на уму имају прославу, весеље и славску трпезу што је према свештеницима јако погрешно. Наиме, слава је пре свега духовни догађај где је најважније окупљање породице око славске свеће.
Наравно, како породица жели да тај дан проведе у весељу позива госте, али то је ствар воље и могућности. Због непознаваља суштине обележавања крсног имена многи верници сматрају да у случају смрти у породици не треба да прослављају свог заштитника - што не може бити даље од истине.
Отац Душан подсећа да је једно од најбитних обележја крсне славе код Срба и припрема и освећење славског жита, кољива, прекадње:
- Свети Сава је за главне елементе Крсног имена одабрао исте оне, које је и Христос изабрао на Тајној вечери: хлеб и вино. Тиме је показао да је Крсна слава литругијска светковина, која почиње у цркви, на Светој Литургији, а наставља се у дому свечара за славском трпезом. Поред хлеба и вина, Свети Сава је у славска обележја укључио и скувану и заслађену пшеницу, кољиво, каже он и додаје:
- Зашто је кољиво битан елеменат Крсне славе? Пшеница која се баци у земљу иструне, али најпре даде клицу из које израста нова стабљика, која доноси десетине нових зрна. И тела људска се сахрањују у земљу, али у њима остаје и после смрти клица живота и на позив Господњи тела ће се поново сјединити са својим душама, васкрснуће. Зато се скувана и заслађена пшеница приноси у славу Божију, у част Светога кога породица слави, а за покој душа умрлих предака и сродника, који су ту Славу славили и потомцима предали, каже и додаје:
- То се нарочито види из молитве којом се освећује Славско жито. Свештеник моли Бога да благослови ове разноврсне плодове и освети оне, који их буду јели, јер су свечари принели ово у славу Његову, а у част Светога (Николе, Јована, архангела Михаила, пророка Илије), који се слави и за спомен оних који су преминули у благочестивој вери (преци и сродници, који су нам Славу предали).
- Слављење Крсне славе, као нарочитог породичног празника, који имају само Православни Срби, не прекида се ниподкојим условима: у добру и злу, у миру или рату, у болести и у здрављу, па и онда када је породица у жалости. Штавише, тада треба појачати домаћу молитву, а већ је и речено да се Славско жито освећује и за покој душа умрлих сродника и предака. Ниједно од славских обележја не сме да изостане ако је породица у жалости, па чак и ако је умро домаћин Славе. А он је, сигурно, на време предао Славу својим синовима (ако су се поженили и засновали своје породице, поготово ако не живе у заједничком домаћинству са оцем).
- Како ће бити организован онај трећи вид слављења Славе (први је литругијски у цркви, други у кући са славском свећом, испред славске иконе, уз славску трпезу), који се манифестује кроз традиционално српско гостопримство, то ће се већ породица на време договорити и обавестити сталне госте на Слави, поготово ближе рођаке (по тазбини и пријатељству) и кумове. Слава се може прославити и са свим уобичајеним гостима, разуме се, уз уздржавање од претераног пића и неприличних разговора, који ионако не приличе светињи Славе.