Славимо ДЕТИЊЦЕ, празник посвећен НАЈМЛАЂИМА! Родитељи, не заборавите ове обичаје како би вам ДЕЦА била ЗДРАВА, ПРАВА и СРЕЋНА
Детињци су празник код Срба који се обележава другу недељу пред Божић. Током овог веселог дана, родитељи симболично "везују" своју децу користећи различите материјале попут каишева или трака. Деца потом пружају родитељима поклоне како би се "ослободила". Овај љубазан обичај има дубоко укорењено значење љубави, поштовања и породичне повезаности током празничне сезоне, унапређујући атмосферу радости и међусобног уважавања у домаћинству. Детињци су прилика за заједништво и славље љубави у породици.
У пригоди празника Рођења Христовог, Српска Црква традиционално обележава три посебне недеље - Недељу Праотаца, Недељу Отаца и Недељу Богоотаца.
Детињци ће ове године бити 17. децембра, Материце 24. децембра, а Оци 31. децембра.
Недеља Праотаца (позната као Материце у српском народу) посвећена је родоначелницима Народа Божјег и пророцима који су најављивали долазак Христа. Недеља Отаца (позната као Оци) слави Исусове претке по телу из родослова у Јеванђељима. Недеља Богоотаца, након Божића, посвећена је Праведном Јосифу, заручнику Маријином, и цару Давиду као директном претку Исуса.
Пола Срба СЛАВИ, а пола иде на СЛАВУ - Ево зашто је СВЕТИ НИКОЛА најмасовнија српска слава и који ОБИЧАЈИ и традиције важе на овај велики празник
Како је СВЕТИ НИКОЛА постао ДЕДА МРАЗ и ко је БОЖИЋ БАТА? Једна песма је учинила да СНАЖНИ БОРАЦ за ЦРКВУ постане дебељушкасти ДЕКА НА САНКАМА
У Недељу Праотаца (у српском народу познатој као Материце) помињемо на богослужењима све родоначалнике Народа Божјег, од Адама до Јосифа, заручника Маријиног. Помињемо и све пророке који су проповедали о Христу, од Самуила до Јована Крститеља.
У Недељу Отаца (у нас познатој као Оци) прослављамо све Исусове претке по телу који се наводе у родослову у Јеванђељима од Матеја и Луке.
У Недељу Богоотаца, после Празника Рођења Христовог, чинимо успомену на Праведног Јосифа, заручника Маријиног и на цара Давида као директног претка Исусовог.
Дочекујући празник насветијег Рођења на земљи, српски народ и Српска Црква у три недеље пред овај празник обележавају наше овоземаљске породице, а које су Цркве у малом и слике љубави Божје у Светој Тројици. Дакле, то је типично српско слављење, као што је и крсна слава типична српска светковина.
У књизи "Веронаука у кући" из 1982. године пише: - Припреми овог најрадоснијег дана, искључиво у нашем српском народу, посвећене су нарочито три последње недеље пред Божић, за које наш народ има и специјалне називе: Детињци, Материце и Оцеви, као и за дане уочи самог празника: Туциндан и Бадњидан.
У овим припремним недељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти. Најпре оци и мајке, у трећу недељу пред Божић, која се зове Детињци, изјутра рано "везују" своју децу, негде чак и ону у колевци, а деца им се "дреше". Пошто је то увек недеља по Светом Николи, то обично "Свети Никола ујутру доноси деци поклоне".
У другу недељу пред Божић, која се зове Материце, оци и деца "везују" мајке (матере), а оне им се "дреше". У недељу пред сам Божић, која се зове Оци, мајке и деца "везују" оце, а они им се "дреше". Ово узајамно "дрешење" је узајамно чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима.
Симболика везивања
Такву празничну атмосферу створили су источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се у Витлејемској пећини, уз дарове: смирне, тамјана и злата. Символика овог узајамног "везивања" и "дрешења" деце и родитеља јасна је: припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског – Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога.
У жељи, дакле, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он – Божић – Љубав, која је "свеза савршенства", и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно "везујемо" и "дрешимо".
То везивање и дрешење превазилази наше породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све наше познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник Рођења Спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вечне смрти и подарио им живот вечни.
И тако, искључиво српски народ је осмислио на свом сопственом искуству наш хришћанско-православни календар, који је уједно и српски народни календар. Детињци, Материце и Оци су, дакле, наши народни празници нанизани у предпразништву Рођења Христовог, тако да су у средини Материце, дан мајки, јер је мајка веза по којој 2да није мајке, ни света не би било2.
Материце су празник Светих српских мајки, Детињци су дан Свете српске деце, а Оци – дан Светих српских отаца, чији се број не може избројати.