Девојчица ПСИХОПАТА (6) хтела да ИЗБОДЕ родитеље! Њена прича ЛЕДИЛА КРВ у жилама, па се десио обрт - ЕВО ГДЕ ЈЕ ДАНАС
Како се излечила Бет Томас, девојчица психопата која је са шест година причала о монструозном плану да убије родитеље.
О девојчици која је пре 30 година престравила свет искреном исповешћу у којој открива монструозни план да убије родитеље и данас побуђује пажњу јавности. Ипак, ова прича која је могла да има трагичан исход, добила је добар епилог.
Снимак који је цео свет видео, а у ком Бет Томас, тада шестогодишња девојчица разговара са психијатром и открива своје најмрачније мисли, ужаснула је све.
Ево како да родитељи ВРАТЕ АУТОРИТЕТ НАД ДЕЦОМ: Психолог истиче да је ово НАЈВЕЋА ГРЕШКА у васпитању
ЋЕРКА ЈОВАНА МЕМЕДОВИЋА КУПУЈЕ НА БУВЉАКУ! Обукла ПОЛОВНУ гардеробу, па поделила "улов" на друштвеним мрежама
Године 1990. ХБО је објавио документарац о Бет Томас, девојчици старој шест и по година. Документарац под називом "Дете беса" био је више него шокантан. На њему се види Бет који детаљно и без емоција описује злостављање које је доживела и које је нанела другима. Брата Џонатана је избола иглама, удавила је цело гнездо птичица, а чак је планирала да убије родитеље на спавању.
Овај документарац показао је најстрашније последице злостављања у детињству, али и да је могућ излазак из овог мрачног тунела и да није изгубљена нада за овакву децу. Они још увек имају савест и још увек могу да преокрену живот.
Шта се догодило са Бет Томас?
У прве две године живота Бет је доживела тешку трауму. Кад је имала свега годину дана, мајка јој је преминула. Она и млађи брат Џонатан су остали са оцем монструмом који их је запостављао, често остављао да гладују, а девојчицу је редовно физички и сексуално злостављао.
Кад је имала 19 месеци, Бет и њеног брата су усвојили свештеник и његова жена - Тим и Џули Тенант. Пар није знао колико је Бет злостављана све док није почела да показује симптоме својствене психопатама. Девојчица је убила је читаво гнездо птичица, што је било изузетно алармантно, али када је почела да напада сопственог брата, њени родитељи су схватили да нешто није у реду.
Прекретница за породицу Тенант била је када је Бет зграбила брата за главу и неколико пута је "треснула" о бетон... Све са невиним изразом лица. Истовремено је показивала необичне знаке сексуалног понашања, према брату, али и другим дечацима. Признала је, на пример, да је Џонатана често ударала, шутирала, штипала за гениталије. И притом није показивала никакве знаке кајања. Чинило се да није имала савест. Била је опседнута мастурбирањем до те мере да је често умела да раскрвари полни орган, а злостављала је свог брата као што је њен отац злостављао њу. Тенантови нису имали друго решење него да је ноћу закључавају у соби.
Знали су да нешто мора да се уради у вези са њеним понашањем, па су контактирали агенцију за усвајање распитујући се о девојчициној прошлости. Због закона о поверљивости, нису били у могућности да добију никакве информације о биолошким родитељима или раном детињству.
Бет је одведена код дечјег психолога Кена Магида, а кроз сеансе је постајало све јасније да је "оштећење" озбиљно. Кад год би учинила нешто језиво, некога повредила, извинила би се и рекла да схвата да је погрешила, али у истоим разговору би признала да планира да избоде родитеље на спавању и то ножевима које је украла из кухиње.
Бетине сенсе са психологом су постале део документарца "Дете беса", а снимци у којима она објашњава како планира да убије родитеље и дан данас леде крв у жилама. У једном од њих признаје како је украла и сакрила кухињски нож, с намером да га употреби.
"Зашто желиш да нападнеш родитеље и брата баш ноћу?", питао је доктор.
"Зато што не желим да ме виде. Желим да ме осете", одговорила је.
"Шта желиш да урадиш с тим ножевима?", пита даље психолог.
"Да убијем Џона, маму и тату".
Психолог који је разговарао са Бет и коме је открила своје монструозне планове, дао је дијагнозу - реактивни поремећај привржености.
Погледајте снимак разовора бет и психолога.
Шта је реактивни поремећај привржености?
Прве две године дететовог живота су кључне за развој осећаја привржености и савести. Бет и њен брат нису добили ту прилику и развили су реактивни поремећај привржености (РАД). РАД дијагноза се даје само деци са најтежим проблемима везаности. Ево шта може да узрокује овакав поремећеј...
- Кад се дете сели из дома у дом, без икакве стабилности;
- Кад се глад или хигијенске потребе детета се занемарују сатима;
- Кад родитељи и старатељи нису не брину о детету и не показују му наклоност;
- Кад дете остаје само (или му се нико не обраћа) сатима или данима.
Дете са РАД-ом можда не доживљава додир као нешто позитивно – може се десити да се одупире загрљајима или другим врстама додира који исказују бригу или наклоност. Такође, ова деца могу да покажу више наклоности према потпуним странцима него према својим родитељима или примарним старатељима.
Остали симптоми РАД-а укључују јаке нападе беса, узнемирујућу непослушност или манипулативно понашање. Неће сва деца која имају овај поремећај покушати да науде млађој браћи и сестрама или животињама, као што је Бет радила током свог детињства. Њен случај је био екстремно компликован и тежак, узрокован стравичном траумом.
Од детета психопате до неговатељице
Бет је имала две врсте лечења. Први део представљају разговори са психологом који је успоставио дијагнозу, Кеном Магидом. Касније је послата на интензивну терапију код психолога Конела Воткинса. У документарцу, Воткинс је описао контролу и технике које су помогле Бет да развије савест. У почетку је морала да пита за све - да једе, да користи купатило, итд. Како је Бет задобила поверење Воткинса и других стручњака, добила је више привилегија. Полако, Бет је почела да се осећа вољеном, прихваћеном, особом о којој се неко стара.
Погледајте како Бет данас изгледа.
Касније, Бет је похађала јавну школу и на крају је студирала за медицинску сестру. Сада ради на одељењу интензивне неге новорођенчади. Њена способност да ради на оваквом месту, окружена незаштићеном децом, прави је доказ њеног опоравка и лечења. Написала је књигу о својим искуствима. Документарац "Дете беса" је заправо прича о успеху некога ко се опоравио од реактивног поремећаја привржености.