Шта значи ХЛЕБ НА КРАЈУ ЛИТУРГИЈЕ? Мислимо да знамо обичаје, а у ствари не познајемо њихову СУШТИНУ, ево шта означава НАФОРА и сме ли се ИЗНОСИТИ
Иако је ово један од главних православних пракси, многи верници не знају или се праве да знају шта она представља
Када се Црква ради одређеног задатка окупи као народ Божији ради молитве и благодарења (захвалности) Господу, тај скуп се зове Литургија.
Реч "Литургија" је грчког порекла и значи "заједничка служба" ,"Служба Божија". Богослужење се често назива и Евхаристија, што значи благодарност. Св. Литургија је најважније богослужење Хришћанске Цркве, зато што се на њој, под видом хлеба и вина, приноси Богу тајанствена жртва Тела и Крви Господа Исуса Христа, а којом се ми причешћујемо, ради нашег освећења и сједињења са распетим и васкрслим Христом.
На крају Литургије се верницима служи освећен хлеб - нафора. Иако је ово један од главних православних обичаја, многи верници не знају или се праве да знају шта он значи. То наравно не значи да су мање верујући, али многи хришћански обичаји се прихватају механички и не задире се у њихову суштину. Данас откривамо неке од њих.
"Сви ми кажу: "РОДИ ЗА СЕБЕ!" Исповест жене РАЗБЕСНЕЛА СВЕШТЕНИКА: "Да ли сте ПОЛУДЕЛЕ, зауставите се!"
Овако ПРАВОСЛАВНИ СРБИ НЕ УЛАЗЕ У ЦРКВУ - Неколико правила којих се треба придржавати приликом посете
Литургија је жртва, која се заснива на Голготској жртви Христовој, и она се понавља у њеном бескрвном облику, жртвујући посвећени хлеб и вино. Поред тога Литургија је тајна и заснована је на речима Христовим, упућеним Апостолима на Тајној вечери: "Узмите, једите, ово је тело моје… Пијте из ње сви, јер ово је крв моја Новога завета, која се пролива за многе ради отпуштења грехова". (Мт. 26,28)
Причешћујући се на Литургији Телом и Крвљу Христовом, односно самим васкрслим Христом, ми испуњавамо ову значајну Христову заповест. Литургија у овом облику, како је ми данас служимо, није настала одједном, већ је изображај вековног развоја. Да би се сачувала једнообразност служења Литургије, у 4. веку су Св. Василије Велики и Св. Јован Златоусти записали чинове (текстове) Литургије, а који се и данас служе под њиховим именом. У 6. веку Свети Григорије Двојеслов је записао у Цариграду текст још једне Литургије, која се данас служи у току Васкршњег поста, под именом "Литургија пређеосвећених дарова".
Нафора је освећен хлеб који се верницима дели на крају свете литургије. То је подсећање на прве хришћанске вечере љубави – агапе, где се после Богослужења заједно вечерало, певале се духовне песме и делила милостиња.
Према речима проте Василија Томића пред свету Литургију свештеник обавља проскомидију – припрему за свету Литургију. Из пет хлебова, просфора, вади одређене делове: из прве узима Агнец, што ће бити само Тело Господа нашег Исуса Христа:
- По извађеном Агнецу у путир улива вино и воду – што ће постати, претварањем на светој Литургији, Крв Христова. Из друге просфоре се узима 'у част и спомен преблагословене славне Владичице наше Богородице'. Из треће просфоре се ваде честице за девет чинова светитељски. Из четврте за епископа – владику – дотичне епархије и све живе које свештеник у својим молитвама има, а из пете, за покојнике за које се Богу моли. Остатак се дели, на крају свете Литургије, верном народу.
- Откуда тај обичај? Рани хришћани су живели као једна породица. 'У народа који поверова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко. Јер нико међу њима не беше у оскудици, пошто сви који имадијаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце од проданога, и полагаху пред ноге апостолима и даваше се свакоме према потреби коју је имао'. (Д.ап. 4, 32,34-35)
- На Ломљењу Хлеба, заједничким трпезама љубави, светој Тајни Евхаристије, заснована је Црква Христова. То је данас хлеб, нафора, коју узимамо на крају свете Литургије, завршава духовник.
Свештеник Предраг Поповић упозорава на праксу изношења нафоре из цркве која се усталила међу људима. Он каже да је за изношење хлеба који је био део Литургије потребан благослов свештеника.
- Било је злоупотреба где су људи хтели да опогане Причешће, то сатанисти раде. Рецимо, дођу и ставе у уста и не прогутају причешће, него га после пљуну и после са њиме раде обреде и све остало. Они јадни нису свесни шта раде, или можда јесу свесни, али нису свесни колико ће то последица имати по њих.