КАКО ПРЕПОЗНАТИ НАСИЛНО ДЕТЕ: Уколико приметите ове опасне сигнале немојте окретати главу

У мору информација о дечаку који је у среду у београдској ОШ „Владислав Рибникар“ усмртио осморо ђака и школског чувара, као и масакр који се догодио у Младеновцу, многи се питају како је могуће да није било никаквих сигнала или показатеља у понашању, који би наговестили неки од ова два страшна дела.

Ово је ко зна који текст по реду на ову тему. И када мислимо да је о њој све испричано, покаже се, нажалост, да није. Да је треба понављати изнова и изнова.

Да треба молити родитеље да пажљиво, а не овлаш прочитају свако слово. И да добро размисле... О себи, деци, примеру који им дајемо, ономе што постају заузврат. Јер гвожђе се кује кад је вруће.

Касније може бити касно... Посматрајте своју децу, разговарајте с њима, посветите им време, слушајте пажљиво шта вам говоре, упознајте их још боље, имајте надзор јер... увек може боље!

Када сте им посвећени и када се бавите њиховим одрастањем, нарочито у раним годинама развоја, малишани се осећају сигурно, заштићено и вољено. Без чврстог ослонца могу постати агресивни, анксиозни... А ако направите пропуст у било чему од наведеног, врло често развију озбиљан проблем у понашању! Деца зависе од родитељске подршке, заштите и охрабрења када уче да размишљају својом главом.

И запамтите још једну битну ствар: без правилног надзора она не добијају потребну сигурност! Да се пропуст не би десио, психолози су дали неколико важних модела васпитања који су битни за елиминисање агресије код деце.

Увек морате да знате где су

У сваком тренутку морате знати где вам је дете и с ким се дружи. Када нисте с њима и остављате их неком на чување, то треба да буде поуздана особа којој максимално верујете и мора имати добар модел понашања. Децу млађу од 10 година никада не остављајте саму код куће, чак ни накратко.

Морате бити модел доброг понашања

Деца несвесно копирају понашање родитеља и уче на њиховом примеру. Усвајају родитељски систем вредности попут разликовања добра и зла, поштовања, истине и поноса. То им је извор снаге кад год се сретну с негативним притиском вршњака или похађају школу у којој влада вршњачко насиље.

Не смеју да имају приступ оружју

Уколико га имате, најпре научите децу о опасностима његовог коришћења. Никада у кући не држите напуњен пиштољ, испразните га и закључајте одвојеног од метака. Оружје не сме да буде надохват руке деци и трудите се да не виде кад га понесете јер им тако остављате поруку да се проблеми решавају оружјем. Не учите их да пуцају док не одрасту!

Без батина

Истући дете је краткорочна добит. Многа деца огуглају на шамаре и батине, истрпе, а онда терају по свом. Кажњавање на овај начин их подстиче да и они на исти начин решавају проблем с другима и уче их да се обрачунавају ударцима. Физичко кажњавање спречава одређено понашање само накратко. Чак се и на тешко кажњавање деца могу навићи тако да касније оно нема никаквог утицаја на њих.

Дајте им шансу да се поправе кад погреше

Децу треба учити како да извуку поуке из својих грешака да се оне не би понављале. Укажите им где греше на миран начин како их не бисте осрамотили и понизили. Поштујте малишане као што тражите њихово поштовање. Исто толико је важно и да их похвалите кад ураде нешто добро јер им је то највећа награда. Помозите им да схвате како да избегну понављање истих сукоба у будућности. Врло је важно да у тим тренуцима мудро наступате да их не осрамотите и не понизите. Њима треба осећај да су вољена и поштована.

Држите се својих речи и правила

Ако поставите правила понашања, онда их се чврсто држите. Деца, заправо, воле ред. Најгоре је да им поставите правила и границе, а онда их се ни сами не придржавате. То их збуњује и виде да оно што сте рекли - не важи. Такође, треба заједно с децом доносити правила и јасно и недвосмислено их понављати кад год је потребно да би их добро запамтила. Начини понашања како у кући, тако и у друштвеној заједници, морају да се поштују обостраним договором.

Нека не гледају насиље ни у кући, ни на ТВ

Насиље у кући за децу је увек дугорочно штетно. Малишани који су гледали физички сукоб родитеља или малтретирање браће и сестара, више су склони томе да и сами буду насилници. Да би постали квалитетни људи, потребан им је миран и сигуран дом, пун љубави, у ком неће одрастати у сталном страху. Немојте се свађати с брачним другом пред децом нити допустити да присуствују нечем тежем, до чега НИКАДА не би ни смело да дође. Одмах реагујте ако приметите насилно понашање (туче) између сопствене деце, а ако су сведоци насиља на улици или у школи, помозите им да се што лакше суоче са осећајем страха и преживљеним ситуацијама.

Знаци за узбуну код деце предшколског узраста:

- Напади беса који трају дуже од 15 минута, нико не може да их смири и родитељи на крају попусте

- Агресија без разлога

- Импулсивни су, ничег се не боје

- Стално одбијају правила и послушност

- На непознатом месту не траже родитеље, нису везани за њих, воле да гледају насиље на телевизији и злобни су према вршњацима

Код школске деце

- Ометају школске активности

- Сметају на часу и немају концентрацију, имају лоше оцене

- Често се туку с другом децом

- На све реагују љутњом, окривљавањем других и осветом

- Воле насилне филмове и игрице

- Немају другове или се друже само са сличнима

- Супротстављају се одраслима

- Муче животиње

- Ни са ким не саосећај

Шта предузети ако приметите промене у понашању

* Кад год се дете понаша насилно према другима, деци или одраслима, реагујте одмах јасно му дајући до знања да то није у реду и да то не одобравате.

* Не негирајте дететове емоције (на пример "Ма, ниси љут. Зашто би био?")

* Научите га да контролише емоције (на пример: "Дубоко удахни и издахни кад си јако љут. Изброј до десет, ако треба и више. Мени то помаже.")

* Тражите од детета да вам детаљно исприча шта се догодило, питајте га шта је својим понашањем желело да постигне, наведите га да вам каже шта је било лоше у том понашању.

* Реците му како се осећате кад се тако понаша. Предложите детету да се стави у улогу своје жртве и то како се она осећала у датом тренутку. Разговарајте с малишаном о томе како да следећи пут другачије и ненасилно реши такву ситуацију.

* Кад процените да треба, одузмите му неке повластице, попут краткотрајне забране играња игрица, коришћења мобилног телефона или гледања ТВ.

* У свакој прилици учите дете како да решава сукобе ненасилним путем, како да склапа пријатељства и добије пажњу других из поштовања.

Шта ако је ваше дете жртва

Деца жртве најчешће покушавају да сакрију да су злостављана из страха да ће се ситуација још више погоршати. Она се боје одлазака школу, ујутро пре него што тамо крену имају главобоље, болове у стомаку или су узнемирени и нерасположени, моле родитеље да их прате, погоршавају им се оцене, траже близину учитеља или наставника, несигурни су и када треба да одговарају на часу, долазе кући с поцепаним прибором, књигама или одећом, гладни (јер им је можда узет новац), остају без ствари, имају модрице, огреботине или посекотине, постају повучени, ниског самопоуздања, анксиозни, напети, слабије једу, прете самоубиством, заспе плачући, имају ноћне море, све чешће траже џепарац или новац, почну да га краду (да би га дали насилнику), одбијају да говоре о томе шта није у реду, почну да застрашују другу децу, постају агресивни и депресивни, маркирају друге...

Ако препознате било који од наведених знакова понашања, не чекајте да се стање погорша, већ што пре потражите помоћ стручне особе!!!