Ставите ТАМЈАН на ринглу, ако немате БРИКЕТ - Горан који је 304 пута посетио СВЕТУ ГОРУ објашњава зашто и како се КУЋА КАДИ
Кађење је хришћански ритуал и подразумева чишћење простора од свега што је нечастиво. За кађење се још од давнина користе тамјан и брикет, а раније је то била смирна. Смирну за кађење је користи Исус Христ, а према предању добио ју је по рођењу, заједно са златницима. Филмски и позоришни редитељ Горан Вукчевић који је 304 пута посетио Свету гору објашњава зашто је кађење важно, те зашто тамјан треба да гори у дому сваког дана
Православни хришћани своју веру изражавају кроз уверење да кађење има моћ да одагна све негативности. Овај духовни обичај саставни је део сваког црквеног обреда, било да се ради о литургијама, јутарњим и вечерњим молитвама или обављању светих тајни попут крштења, венчања и јелеосвећења (молитве и помазивање болесних освећеним уљем).
Кађење представља хришћански ритуал чишћења простора од духова, нечистоће и свега што се сматра нечастивим. Такође, има функцију уклањања негативне енергије која може акумулирати у простору из различитих разлога. Овај обичај користи тамјан и брикет, а у прошлости је смирна била уобичајени састојак за ово духовно чишћење.
Данас прослављамо ПРВОГ ЈЕВАНЂЕЛИСТУ - Верници кажу да треба изговорити МОЛИТВУ Светом Матеју и ЧУДО ће се десити
Срби, никако НЕМОЈТЕ ово РАДИТИ на ЦРВЕНО СЛОВО! Строга правила којих се придржавају верници, није само уздржавање од рада
Позоришни и филмски редатељ Горан Вукчевић до сада је 304 пута посјетио Свету гору (Атос) и њене манастире. О њима, нарочито о српском православном манастиру Хиландар, који припада Васељенској патријаршији, Вукчевић је снимио неколико серија документарних филмова, али пуно више је тамо, како каже, одлазио срцем, а не послом.
О светогорском начину живота говорио је и писао много и веома лепо, а издваја се и текст о тамјану, односно православном обреду кађења:
- Тамјан и кађење! Два појма: материја и радња. И једно и друго је у нашој свести вазано за молитву било да је у цркви или у нашем дому. Мирис тамјана је некоме угодан а некоме не. Овај мирис често потсећа на цркву, на мистику, на разне црквене обреде који неки воле а неки не. Но нека се зна да је тамјан у великој употреби још од најстаријих времена како у јудејском богослужењу тако и у разним осталим култовима. Ова материја потиче из Индије и из афричких земаља. Још у старом завету се говори о његовој припреми и о његовом коришћењу у богослужбене сврхе. У старом свету овај материјал је због своје реткости био веома скупоцен. У Хришћанству тамјан се такође преузима за богослужбене радње. Три мудраца су новорођеном Богомладенцу Христу заједно са златом и смирном принели и тамјан на дар, пише Вукчевић и додаје:
- Када се тамјан топи на жеравици, дижу се колутови белог дима угодног мириса и шире се по храму или дому, што символизује наше молитве које желимо да предамо и уздигнемо Богу као пријатни мирис душе.
- У почетку су хришћани избегавали кађење баш због тога што се користио и у другим религијама а нарочито многобошци у својим култовима. За време гоњења цркве, Хришћани су често били приморавани да приносе тамјан идолима што је било доживљено и равно одрицању од Христа и одпадање од хришћанске вере. Тек касније по престанку гоњења цркве ово се устручавање од кађења изгубило.
- Многи су склони да кађење у нашој хришћанској цркви тумаче као чисто преузимање или имитирање из многобожачких и других нехришћанских култова и култура. Но ово увођење има библијског основа. У књизи пророка Малахије (1,11) пише да ће се у Месијанска времена приносити Богу чиста жртва и кадило. Овде се под кадом подразумева употреба тамјана. У Новом Завету, пак, у Јовановом Откровењу се о употреби тамјана говори као 'жртви истинитом Богу'.
- Кађењем верних примају се њихове молитве а уједно се и невидљиво освећују какав је и мирис тамјана. Тамјан се може користити на сваком месту баш онако како се и молитва пружа Богу свуда и увек. Но кађење и употреба тамјана је само спољашњи догађај и пратња онога што се у нашим душама догађа, радња која освештава наше унутрашње молитвено стање а никако обред сам по себи довољан. Хришћанин једноставно осећа потребу да сва његова чула, која му је Бог дао, учествују у прослављању Бога. Око гледа икону, ухо слуша молитву и појање, језик је активан у светом причешћу, а чуло мириса осећа мирис тамјана.
- Зато, код куће упалите тамјан или са брикетом или ако немате брикета ставите на алуминијумску фолију и упаљену ринглу, и уз молитву освештајте свој живот и простор.