Срби, ове ОБИЧАЈЕ морате ИСПОШТОВАТИ уколико некога САХРАЊУЈЕТЕ - Посебно правило за жене које су трудне
Колико год да је смрт саставни део живота, не постоји начин да се човек на то довољно припреми. У народу постоје одређена веровања шта се дешава са душом након смрти.
Многобројни су обичаји српски који се тичу сахрањивања најмилијих. Штап у сандуку, купање покојника, двострука сахрана, као и сахрањивање младих девојака у венчаницама, само су неки од обичаја.
Колико год да је смрт саставни део живота, не постоји начин да се човек на то довољно припреми. У народу постоје одређена веровања шта се дешава са душом након смрти.
Пре сахране
Уколико особа умре у свом дому, сматра се обавезним да се изнад њене главе упали свећа како би душа могла да се умири. Из истог разлога се склањају или покривају огледала и предмети на којима се може видети одраз, јер се верује да се душа може уплашити уколико се угледа. Такође, током те ноћи породица треба да остане будна, нарочито уколико у кући има старијих мушкараца, јер се сматра да покојник не сме остати сам.
ОБЈАШЊЕНО - Ево зашто ПРАВОСЛАВНИ свештеници НОСЕ БРАДУ, а католички не, постоји више разлога
ПОКАЈАЊЕ, ИСПОВЕСТИ и САМОКРИТИКА НИСУ ИСТО! Свештеник Андреј Лоргус, ректор Института за хришћанску психологију открива главну РАЗЛИКУ
Сређивање тела
Покојник се чешља, купа, брије, секу му се нокти, јер се верује да несређеног човека не примају на онај свет. Купање обавља старија мушка особа из комшилука или, ако је реч о покојници, то обавља жена, и то обавезно од главе ка ногама. Обичај је да се покојнику облачи најбоље одело, јер ће у њему бити вечно. Постоји народно веровање да човек на оном свету има потребе као и током живота и зато се у сандук стављају предмети за које се верује да ће му бити потребни, као што су цигарете, кафа, новац...
У неким деловима Србије у сандук се ставља прут да би покојник могао да се одбрани од нападача - злих духова. Такође, у сандук или у џеп ставља се и новац, да би могао да плати улаз у рај или прелаз преко моста који води на онај свет. Ако покојнику око није сасвим затворено, сматра се да је остао жељан нечега овоземаљског. Зато се уста и очи затварају, јер се верује да ће се тако душа брже припремити за прелазак у вечни живот.
Сахрана
Непосредно пре сахране, свештеник држи опело у кући покојника или испред ње. На сточић се ставља чаша са вином и кашичицом да би свештеник на крају опела тиме прелио жито. Ставља се и погача, која симболизује Исуса Христа, као и мед, који представља рај. Након тога се прво најужа породица опрашта од преминулог тако што целива сандук или покојника.
По неписаном правилу, жене које су трудне или имају менструацију не држе свећу и не љубе покојника. Када се сандук спушта у раку, породица на сандук баца грумен земље уз речи: „Нека ти је лака земља”. У неким деловима Србије се након сахране на гроб спушта храна како покојник у загробном животу не би био гладан.
Након сахране
Обичај је да након сахране породица позове све присутне да дођу у кућу покојника, мада се данас то често обавља у ресторану. Позиву треба да се одазову кумови и најближи пријатељи. На челу стола се оставља празан тањир и једно место на које нико не седа, јер је намењено покојнику. За тај ручак се по правилу кољу три различите животиње - говече, овца и свиња, и то оног пола ког је била и преминула особа.