Сутрашњи празник ДОНОСИ ЗАСЛУЖЕНЕ КАЗНЕ ГРЕШНИЦИМА: Чувајте се „велике воде“ и грмљавине - ово ко ПРЕКРШИ црно му се пише
Сутра се обележава празник Свете великомученице Марине у народу познате као Огњена Марија. Поштује се као борац за хришћанску веру и као заштитница жена.
Српска православна црква и њени верници сутра славе Огњену Марију, празник према којем се гаји посебно страхопоштовање.
Иако празник Свете Мученице Марине - Огњене Марије није у црквеном календару обележен црвеним словом, у народу је веома поштован, посебно међу женама, тако да се на тај дан, када због велике врућине „гори небо и земља“ не раде никакви послови, нарочито ручни и радови у пољу.
КАЗНИЛИ је јер су мислили да је ПРЕПИЛА на ЖУРЦИ, а она замало да УМРЕ: Млада девојка доживела НЕЗАМИСЛИВО, одјендном НИЈЕ МОГЛА да ХОДА и изгубила је ВИД
КЛАЊАЈУ ЈОЈ СЕ И ПРАВОСЛАВЦИ И МУСЛИМАНИ: Огњена Марија НАГРАЂУЈЕ и КАЖЊАВА људе, ко сутра не испоштује ове ОБИЧАЈЕ, нек се НЕ НАДА ДОБРОМ
"Ако се на Огњену Марију нешто деси - не можеш се избавити, ако ватра плане, не можеш је угасити. Ако се баш тога дана наоблачи, севне муња, упали жито - изгореће до последње сламке" - У ово се чврсто верује у Србији још од давнина.
Део моштију свете мученице Марине чува се у светогорском манастиру Ватопед, као и у манастиру Св. Марине на планини Ланга, на албанској страни Охридског језера, посвећеном овој светитељки, који посећују православци, али и муслимани.
Ако на дан Огњене Марије, севају муње и чује се грмљавина, то се сматра лошим знаком, и великом казном. Сматра се да ова светитељка добро зна ко је грешан, па тај дан сви добијају по заслузи.
У својој књизи Огњена Марија Ливањска, чији је садржај настао на основу докумената, а превасходно сведочења преживелог српског становништва ливањског подручија стравично пострадалог у масовном злочину 29. и 30. јула 1941. године, подгорички новинар и публициста, Будо Симоновић, о овом празнику забележено је и ово:
"Међу верницима - православцима, Огњена Марија (која, иначе, у народној традицији слови као сестра Громовника Илије и Светог Пантелије) изазива посебно страхопоштовање.
Тога дана (30. јула по новом, односно 17. по старом календару) нико не ради јер се сматра да је тога дана сваки посао неталичан и грешан, да свако ко тога дана прекрши вољу божју, не може очекивати милост његову.