ОВА МЕСТА У СРБИЈИ ИМАЈУ МАГИЈСКУ МОЋ: Једно лечи, друго ЧУВА ЉУБАВ, а треће има најпозитивније зрачење на свету
Легенде о овим местима вековима живе...
Поједини предели у нашој жемљи су веома интригантни! Постоје бројна сведочења људи који су у тим местима доживели невероватне ствари! Док неке локације имају веома позитивне ефекте на живот, одређене делове би требало заобилазити!
СВЕ ЧЕШЋА АЛЕРГИЈА НА СУНЦЕ: Како овај проблем најлакше препознати, али и лечити?
ПИКЕ МИ ЈЕ ПОСЛАО ОВУ СРАМНУ ПОРУКУ: "Питао ме је КОЛИКА ми је?" После раскида са Шакиром, процурили детаљи
1. Чудотворна вода у Ђунису
По предању из 1898. године, пред тринаестогодишњом девојчицом се указала Богородица и појавио извор. Богородица је благословила извор и рекла да ће вода са тог извора лечити болесне. Она је тада рекла девојчици да нареди сељацима да на том месту подигну цркву и бацила крчаг воде на камен како би означила место. Тај камен се по легенди током времена увећао.
Манастир Ђунис са Црквом Покрова Пресвете Богородице се налази на подручју града Крушевца у истоименом селу. Налази се у долини Јужне Мораве и представља женски манастир СПЦ у Епархији нишкој. Црква је проглашена за манстир 1960. године по одлуци Светог архијерејског сабора СПЦ. Сваке године се на 14. октобар окупља неколико хиљада људи који желе да присуствују целодневном бдењу и јутарњој литургији. Многи верници одлазе у Ђунис на ходочашће јер су чули да је извор поред манастира лековит и да је познат по чудесним исцелењима. Мештани наводе да су од те воде непокретни проходали, слепи прогледали, а неми проговорили.
2. Мост љубави у Врњачкој Бањи
Век уназад се на ограду моста каче катанци, традиција коју су започели војник и учитељица. Чак ни они који никада нису били тамо, чули су за Мост љубави у Врњачкој Бањи. То је један од 32 моста на Врњачкој и Липовачкој реци о чију је ограду окачено око 10.000 катанаца који представљају симбол нераскидиве везе.
Катанац се може донети или купити у близини моста. Може се позајмити и фломастер којим се на катанцу исписују имена заљубљених. Након тога се од три кључа, један кључић баца у реку, а друга два остају код заљубљених као додатно осигурање.
3. Најданови кругови у Малој Крсни
Место са најјачим позитивним зрачењем у свету које утиче на имунитет људи. У месту Мала Крсна близу Пожаревца, налази се тачка за коју радиестезисти кажу да поседује најјаче позитивно зрачење на свету. Откривена је пре 15 година од стране истраживача-аматера Најдана С. Ракића из Беле Паланке. Он је кредом исцртао круг пречника око 5 метара и изјавио како је то “место где се из утробе земље емитују максимална позитивна електромагнетна зрачења, најјача у Србији, на Балкану, а можда и у свету, а која повољно делују на људски организам“. Најдан Ракић је своје откриће назвао “еликсирни круг” и заштитио 2001. године у савезном заводу за интелектуалну својину. Он је објаснио да то зрачење посебно позитивно делује на имунитет људи. Пре овога, пронашао је још један сличан круг у селу Мокри код Беле Паланке.
Кроз ове кругове је од 1991. године прошло 2 милиона људи! Најдан Ракић је у међувремену преминуо, али је оставио упутсво за лечење у самом кругу. Наиме, потребно је провести двадесетак минута у кругу два дана заредом и поновити поступак после 13 дана. Лечење се не препоручује женама у менструалном циклусу и особама са пејсмејкером. Људи који су се нашли у Малој Крсни сведоче да су осетили топлоту на табанима чим су стали у круг, а руке и ноге су почеле да им трну. До данас ниједно научно истраживање није потврдило лековитост овог места, а стајање у кругу је бесплатно.
4. Благо цара Душана у Остри
Налази се у пећини где су га сакрили Ђурађ Бранковић и његова жена Проклета Јерина током бекства од Турака. У селу Остра, око 20 км од Чачка, постоји утврђење по имену Соколица за које је везана легенда о скривеном благу цара Душана. Благо су сакрили Ђурађ Бранковић и његова жена Проклета Јерина када су бежали од Турака из правца Смедерева. Они су овде наводно и живели, а постоји легенда да се у пећинама налази малтене читав град.
Благо је довезено долином Мораве уз помоћ воловских кола са 6 запрега. Ту се у једној од пећина налазе дрвени сандуци пуни дуката, сребрних и златних пехара и кашика, али и круна Немањића. Да ова прича није само измишљена бајка, сведочи и чињеница да се истраживањем блага бавио и велики српски дипломата Чедомиљ Мијатовић. Министар финансија и оснивач Народне банке Србије, који је српску валуту назвао динар, приповеда у роману “Рајко од Расине” о једном српском јунаку који је наишао на светогорца Теодосија, чувара блага Немањића и Бранковића.
5. Магија у пећини Дубока
Пред празник Силаска Светог духа на апостоле, духови улазе у жене и одводе их у свет мртвих У месту Нересница код Кучева, жене су јако уплашене уочи празника Силаска Светог духа на апостоле (тзв. Духови). Неке од њих ће постати запоседнуте и поћи у свет мртвих. Кроз њих тада једно време говоре покојници, а затим се пробуде из несвести уз болове. Оне тада сазнају шта ће се десити у будућности и називају их још и русаље.
Како кажу очевици: “Када духови запоседну женску особу, она се уз врисак који леди крв и болно јаукање које цепа срце сруши на земљу. Тада губи свест и не реагује на бол. Истог момента се на русаљу баце сви присутни како би је ухватили за руке и не би дозволили да се убије тако што ће се ударати по грудима. Неколико мушкараца мора да држи једну руку русаље. Затворених очију и чврсто стиснутих песница она говори наизглед неповезане ствари, а понекад и пљује на оне што је држе. Народ око ње гласно запомаже: ‚А лувато русаљи! А лувато!‘ што на влашком значи: ‚Узели су је духови! Узели су је!‘
6. Зло дрво у Рековцу
Ко дотакне дивљу јабуку, доживеће несрећу, па се путари боје да је посеку. У југоисточном делу Шумадије, на 24 км од Крагујевца, а 157 км од Београда, налази се Рековац. На десној страни пута Белушић-Опарић расте малено дрво до око 3 метра, необично широких и густих грана. Лишће дрвета је зелено целе године иако није четинар. Нико не зна колико оно тачно има година.
У питању је патуљаста врста дивље јабуке, која је донешена са Кавказа и сматра се светим дрветом. Неки мештани кажу да је чаробно, други га називају “злодрво”, а трећи “гумасто дрво”. Ипак, сви који пролазе поред њега јако пазе да га не додирну или случајно откину гранчицу, јер откидањем гранчице, цвета или плода са овог дрвета човек на себе навлачи несрећу и проклетство. Нико се не одмара у његовој хладовини. Ако неко случајно помисли нешто лоше о дрвету, може да се спасе само ако се прекрсти пред њим и замоли га за опрост. По легенди, чувени хајдук Стеван Јаковљевић је легао испод овог дрвета да се домори. Успео је да се пробуди, једва отворивши очне капке, али је остао разрок. Под њим је застао и кнез Милош Обреновић када је јахао у манастир Каленић. Његов коњ је убрзо затим на равном и правом друму доживео несрећу, сломивши предњу десну ногу. Седамдесетих година прошлог века, постојао је пројекат асфалтирања пута по којем је ово дрво требало да се посече и исправи кривина. Само један од десет радниак је пристао да посече дрво, али је са првим ударцем секире осетио јак бол у леђима, пао на земљу и завршио на болничком лечењу.
7. Вампиров гроб у Кисиљеву
Документ о Петру Благојевићу, српском вампиру, помиње се и у Бечком архиву. У селу Кисиљеву, данас општини Велико Градиште, живео је и 1725. године умро Петар Благојевић. Десет недеља након што је умро, сви људи у селу су почели масовно да умиру – око деветоро људи у само осам дана. Свако од њих је тврдио да их је пре смрти посетио Петар. Када се његовој супрузи појавио у сну после ових чудних догађаја тражећи своје опанке, побегла је без размишљања. Пошто је Браничево било под Аустријом, сељаци су у паници од аустријског капетана Формбалда тражили да отворе Петров ковчег. У његовом извештају, који се и дан-данас чува у Архиву у Бечу, стоји следеће:
„Пошто ни лепим речима ни претњама нисам могао да одвратим ове људе од одлуке коју су донели, отишао сам заједно са градиштанским свештеником у село Кисиљево и извршио увиђај свеже ископаног тела Петра Благојевића, нашавши крајње истинитим да, пре свега, није ни најмање био присутан мирис карактеристичан за мртве, а да је тело, изузев носа који је делимично отпао, било у потпуности очувано. Коса и брада, па чак и нови нокти (стари су отпали) наставили су да расту; стара кожа беличасте боје била је згуљена, а испод ње се стварала нова. Лице, шаке, стопала и читаво тело били су у ништа лошијем стању него за живота. Немало изненађен приметио сам свежу крв у његовим устима, која је, по општем уверењу, припадала некој од његових жртава.”
“Укратко, били су присутни сви горепоменути показатељи које такви људи имају. Када смо свештеник и ја завршили увиђај, расположење присутних прерасло је из узнемирености у бес, па су поданици великом брзином наоштрили колац у намери да њиме прободу тело покојника. Затим су га прислонили на његове груди и проболи, након чега је не само из срца него и из ушију и уста потекла свежа крв, а појавили су се и неки други знаци (које бих, уз дужно поштовање, прећутао). Коначно, у складу са њиховим обичајима, спалили су више пута помињано тело.“ Врло кратко после тога, бечке новине Wienerisches Диариум су објавиле чланак о “Вампиру из Кисиљева”, након чега је српска реч “вампир” почела да се користи свуда у свету. Место где је он сахрањен и даље се јасно препознаје. Нико више није желео да буде сахрањен ни близу тог гробног места. Лоцирано је на крају гробља, без икаквих видљивх обележја. Трава је убедљиво блеђа и ређа на овом споменику, а прича се да никада ниједна птица није слетела на овај гроб!