"Немојте да правите ГОЗБЕ!" Отац Душан позива вернике да не чине ГРЕХ, на гробље се износи само ОВА ХРАНА - "Све остало је СУЈЕВЕРЈЕ!"
Многи мисле да тада треба да покажу колики су "домаћини", ево шта Црква каже
Смрт је саставни део живота, и по хришћанском веровању, она је прелазак из овоземаљског, привременог живота у небески вечни живот. Смрћу почиње пут у вечност, али кроз Васкрсење.
Кад се догоди смртни случај, родбина умрлог нађе се пред многим проблемима. Осим разумљивог, емоционалног шока, стреса, појави се и мноштво недоумица које су тим веће ако је смрт наступила изненада. У том стању многи су сколни да чак и не знајући чине разне грехе и подражавају празноверице убеђени да су то православни обичаји.
Један од таквих случајева је и спремање и изношење хране на гробље. Данас откривамо шта је по канонима Цркве, а где тај обичај прераста у сујеверје.
Ово морате знати! Ево колико дуго се носи ЦРНИНА и како се прославља СЛАВА у случају смрти члана ПОРОДИЦЕ
Богате ТРПЕЗЕ, скупи ПОГРЕБИ и велелепни СПОМЕНИЦИ: Свештеник открива да ли су ове ствари на КОРИСТ МРТВИМА и шта никако не треба заборавити
Дужност хришћанска налаже да се у молитвама сећамо наших покојника, да се молимо Богу за покој њихових душа, палимо им свеће, држимо парастосе и помене, подижемо им споменике као обележја на гробовима и да њихове гробове држимо у пристојном и уредном стању.
У неким крајевима Србије, за погреб су везани и бројни сувишни и штетни обичаји, који су често у супротности са учењем цркве.
Један од таквих је и куповина венаца за сахрану, затим даривање разним даровима свих који присуствују сахрани. И једно и друго изискују велике издатке, а потпуно је сувишно. Много би боље било да се новац за куповину венаца преда домаћину или тој кући, што би добро дошло у сношењу трошкова сахране.
Међутим тамо где породица највише претерује је трпеза - храна која се износи на гроб и она која се поставља пред присутне. Отац Душан је овако објаснио шта треба да се износи на гроб и како треба да изгледају даће:
- На дан сахране православног хришћанина, као на свим поменима и парастосима (у 3, 9. и 40. дан, полугодишњи и годишњи, као и о Задушницама) , на гробље се износи обарена и медом заслађена пшеница, кољиво, које се, као и гроб, прелива вином, уз појање 'Вјечнаја памјат'. Жито је символ васкрсења, јер кад се жито посеје у земљу, оно иструне, али се из његове клице развије нови живот у класу пшенице. Тако бива и са телом покојника.
- Уз пшеницу и вино доноси се и хлеб, погача, која се ломи и раздаје присутнима, умочена у мед, који нас уверава у сладост будућег вечног живота. Све остало, храна и пиће у изобиљу, немају везе ни са молитвом ни са покојником. Остављање хране на гробу, такође нема везу са поменом за покојника, сем ако родбина не мисли, да ће доћи сиромаси и ту храну покупити.
- И обилне даће, вечере за спомен покојника, често се претварају у своју супротност: људи претерају и у јелу и у пићу и, уместо да говоре о покојнику, његовим добрим делима и успомени коју оставља, уместо утехе породици, разговара се о профаним стварима, воде се испразни разговори, а често дође и до препирки. У сваком случају, увек се треба посаветовати са својим свештеником и од њега ће верници најбоље сазнати, како да поступају у случају смрти члана породице или помена у његову част.
Сваки православни хришћанин треба да се приликом сахране консултује са духовником, те да се против појава као што су гозбе на даћама бори тако што ће покушати да објасни породици шта је правилни или што неће бити њихов део, јер нема горе ствари него да се сахрана претвори у гозбу, а учесници у пијаном стању почну да се недолично и неприкладно понашају. То је недопустиви грех према покојнику и његовој родбини.