Патријарх Павле носио ИСТЕ ЦИПЕЛЕ 30 година, возио се ПРЕВОЗОМ, а ево зашто је поред имена имао МАЈЧИНО ПРЕЗИМЕ
Биле су веома посебне, а носио их је 30 година
- Човек не може да бира време и место где ће се родити, нити прилике и околности у којима ће живети. То не зависи од нас. Али оно што зависи од нас и што се од нас очекује јесте да будемо људи – увек и свуда. Да нас као људе призна за своје Бог, а препознају преци и упознају савременици - ову јединствену поруку, пре више година, упутио је српском народу патријарх Павле.
МОНАХ АРСЕНИЈЕ ТВРДИ ДА ПОСТОЈИ знак да носите ПОРОДИЧНО ПРОКЛЕТСТВО: "Само погледајте своју децу и видећете"
ЂОКОВИЋ у реду чекао ПАРЧЕ НАФОРЕ! Ево шта симболизује ДЕЉЕНИ ХЛЕБ са литургије - ово сваки ВЕРНИК мора да зна
А њоме као да је најсажетије описао свој животни пут који је, као Гојко Стојчевић, започео 11. септембра 1914. године у славонском селу Кућанци код Доњег Михољца.
Родио се у скромној породици Стевана и Ане, на велики православни празник Усековање главе Претече Господњег Светог Јована Крститеља. А то, признају многи, није без симболике.
Јер, као и Претечин, и патријархов живот био је испуњен бескрајном истрајношћу и подвизима од најранијег детињства. Рано је остао без родитеља.
О Гојку и његовом брату Душану највише се старала очева сестра Сенка. Друга мајка, како је говорио патријарх. Четвороразредну основну школу завршио је у Кућанцима.
Школовао се, потом, у Тузли, Београду и Сарајеву, а ратне дане провео је у Бањи Ковиљачи и манастирима Овчарско-кабларске клисуре.
Замонашио се у манастиру Благовештење 1946, добивши духовно име по свом "небеском покровитељу" апостолу Павлу.
За епископа рашко-призренског изабран је 1957, а за патријарха Српске православне цркве 1. децембра 1990. године. Патријарх Павле је тада истакао да му је једини програм рада Јеванђеље. У најтеже време!
На почетку још једне крваве, ратне деценије. Деценије великог искушења и страдања свог народа, чији је крст и бреме носио до упокојења 15. новембра 2009. године.
Више од пола милиона људи присуствовало је на улицама Београда последњем испраћају патријарха Павла.
Ово су тек биографски и фактографски подаци. За Србе, он је за живота постао много више – живи светац. Скроман, мудар, брижан, а истовремено пун разумевања за ново доба пуно искушења, брзо се настанио у срцима милиона верника и атеиста, као ниједан његов претходник.
Зато се и данас препричавају десетине догађаја који потврђују патријархово подвижништво, веру и приврженост и цркви и народу.
А био је познат не само по својој мудрости већ и по скромном животу који је водио – сам је кувао, шио, поправљао ципеле, возио сде трамвајем и ниједан физички посао није му био ни стран нити тежак.
Наиме, иако је носио скромну одећу, патријарх Павле је увек имао лепе ципеле - лаке, удобне и беспрекорно чисте. Њима је "табанао уздуж и попреко" по Београду чак и када је зашао у неке озбиљне животне године, а престоничани ће вам рећи да је знао и да потрчи, нарочито када је требало да сустигне трамвај. Носио их је 30 година, пише Историјски забавник.
Једном приликом, неко је патријарха питао за његове необичне ципеле.
- Јесте, удобне су, могу у њима дуго да пешачим - рекао је.
Где сте их купили?
- Ех, купио! - одмахнуо руком патријарх Павле као да тиме ставља тачку на разговор.
Порекло патријарха Павла
Порекло патријарха Павла до данас није било предмет већег интересовања. У свим досад објављеним биографијама, истицано је углавном да је рано остао без оба родитеља. За оца Стевана наведено је да је радио у Америци, да је тамо оболио од туберкулозе и да се вратио у Кућанце. Преминуо је недуго после рођења Душана, млађег брата тада трогодишњег Гојка.
После неколико година, мајка Ана се преудала, а Гојко и Душан су остали код бабе и тетке по оцу.
Нажалост, убрзо је преминула и њихова мајка Ана. Она је у браку са једним удовцем добила двије кћерке, Љубу и Виду, а преминула је током трећег порођаја.
Зашто је патријарх носио мајчино презиме?
Разлог да патријарх Павле носи мајчино презиме, вероватно лежи у чињеници да због очевог одласка у Америку Ана Стојчевић и Стеван Окрајнов нису закључили црквени брак.
У случају рађања деце ван брака тадашња црквена пракса је била да се деца уписују по презимену мајке.
Осим тога, Гојко и Душан рођени су у време Првог светског рата, што је несумњиво имало утицаја и на црквени живот и могућности за склапање бракова, нарочито у српској цркви на територији Аустроугарске монархије.