Сутра почиње БОЖИЋНИ ПОСТ и трајаће 6 НЕДЕЉА - Добро упамтите РЕЧИ протојереја Дусан Колунџић - "То није ПОДВИГ ТРПЉЕЊА"
Сутра, у уторак, 28. новембра, верници Српске православне цркве почеће овогодишњи Божићни пост, који ће трајати све до 7. јануара 2024. године, односно до прославе Божића. Протојереј-ставрофор Дусан Колунџић позвао је вернике да приступе најважнијем хришћанском подвигу, али да запамте да је то није подвиг мучења тела, већ постизања духовне и телесне хармоније
Утемељитељем хришћанскога подвига, се сматра Исус Христос, који је уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога, укрепио себе дуготрајним потпуним постом. И сви подвижници, почињући да служе Господу, наоружавали су се постом и нису другачије ступали на пут Хрста него спроводећи пост.
За православне вернике сутра почиње шестонедељни Божићни пост, који претходи најрадоснијем хришћанском празнику Рождеству Христовом – Божићу.
Припрема за Божић, који се прославља 7. јануара, потпуна је ако верник на крају шестонедељног поста приступи светим тајнама исповести, покајања и причешћа.
Сутра почиње БОЖИЋНИ ПОСТ и траје 40 дана– Уље је ДОЗВОЉЕНО само овим данима, патријарх Павле упозоравао на ТРИ ГРЕХА
Према народном обичају ВЕЧЕРАС припремите богату ВЕЧЕРУ и веселите се са УКУЋАНИМА - Божићне покладе су ДАН ЗА ПРАШТАЊЕ
Пост не значи да треба да умртвљујемо своје тело, него своје страсти. Овај подвих не значи да се само уздржавамо од мрсне хране, већ у првој линији то је одрицање од злочестивих мисли, жеља и дела. Телесни пост је свакако неопходно помоћно средство за успешну борбу против страсти, нарочито против гордости која се сматра кореном сваког даљег зла.
Тело које у греху има заједничко учешће са душом, треба са њом у и врлинама да има учешћа. Стваран пост је у првој линији уздржавање од сваке похоте. Без духовног поста, кажу оци, сам телесни пост Бог не прихвата. Пост има у првом реду духовни смисао и он је органски повезан са целокупним духовним животом.
Божићни пост ће трајати све до 7. јануара 2024. године, односно до прославе Божића.
Протојереј-ставрофор Дусан Колунџић је поделио најзначајнија правила за о Божићном посту:
- Телесни пост добровољно уздржавање од мрсне хране у једном дану или дужем временском периоду, а ради вежбања и јачања духа. Дакле, пост није циљ, већ искључиво средство за постизање виших циљева.
- Сваки православни верник зна да мрсну храну чине јела од меса, млека и јаја, а посну биљни производи (воће и поврће), морски плодови и риба. Који режим поста ће духовник препоручити вернику, умногоме зависи од његовог здравственог стања и посла који обавља. Јер пост није подвиг трпљења, није му циљ да постигне некакво егзалтирано душевно стање, није мучење тела, по речима Светог апостола Павла: Јер нико никад не омрзну на своје тело, него га храни и негује, као и Господ Цркву (Ефесцима 5, 29) . Значи, зашто мучити тело, кад га је Бог одредио да буде стан духа и човек испуњава своје високо назначење баш у потпуној хармонији духа и тела.
- Вршење поста није без опасности, наиме, опасности формализма, на који су се окомили још старозаветни пророци (Амос 5, 21; Јеремија 14, 12) ; опасности гордости и хвалисања, ако човек пости зато да га виде људи (Матеј 6, 16) . Да би се свидео Богу прави пост мора бити здружен с љубављу према ближњима и носити у себи тежњу за истинском праведношћу (Исаија 58, 2-11) . Пост се не сме одвајати од милостиње, а тако исто и од молитве. Најзад, постити треба из љубави према Богу (Захарија 7, 5) . Зато Христос позива да се не пости разметљиво. Ако за њега буде само Бог знао, тај ће пост бити чист израз наде у Њега, смирен пост који ће отворити срце за унутрашњу праведност, која је дело Оца, који види и делује у тајности (Матеј 6, 18).
- Сам телесни пост (на води или на уљу) није потпун и не користи, ако није везан са духовним постом, под којим разумемо уздржавање од греха и делање добрих дела. А ове врлине човек је дужан да упражњава у свако време, у посту и ван њега. Значи, пост као временски период, треба да нас потсети на интензивније размишљање о себи, о својим делима и поступцима, да се поред бриге о телу заинтересујемо и за потребе наше душе. Свети Јован Златоусти овако говори о духовном посту: "Не говори ми: толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вино, ишао сам у грубој хаљини; него ми кажи да ли си ти од гневног постао тих, од жестоког добросклон…. Ако је душа, господарица у телу заблудела, зашто кажњаваш слугу њеног, утробу? Не показуј телеснога поста, јер сам телесни пост не уздиже се на небо без спровођења сестре своје милостиње, која је не само његова сапутнице, него и његова колесница", завршава отац Душан.