Сутра су ДЕТИЊЦИ, а након тога следе МАТЕРИЦЕ и ОЦИ! Не заборавите да ДРЕШИТЕ своје најмилије, али и да на ТУЦИНДАН никако не чините ово
Божићни празници код Срба обухватају низ свечаности: Материце, Детинце, Оце, Туциндан, Бадњи дан, Бадњу вечеру и Божић. Материце су посвећене мајкама, Детињци су дан деце, Оци славе очинство, Туциндан је дан припреме за Божић, Бадњи дан је дан при доласку Божића, Бадња вечера представља заједнички породични оброк, док Божић означава најрадоснији дан Христовог рођења. Сви ови празници доприносе стварању снажне породичне атмосфере и заједништва током празничне сезоне. Важно је да у наредмон периоду испоштујете све обичаје - народе и црквене - како бисте остварили срећну и берићетну годину.
Иако је Васкрс најзначајнији хришћански празник, код Срба Божић и пратећи празници представљају врхунац свечаности и обилују лепим обичајима. Ови празници, који обухватају неколико недеља око Божића, чине најлепши и најсветлији период у целој календарској години. Божић се слави као сећање на рођење Исуса Христа, Сина Божијег и Спаситеља света.
Чињеница да је Божић празник рађања новог живота, дечји празник, празник детињства, родитељства, очинства и материнства, учинила је да Срби овај празник украшавају најлепшим верским обичајима и ритуалима. Сви ови обичаји имају заједнички циљ: молити Бога да чува и благослови породицу и имање домаћина. Све је то изражено у краткој народној здравици и молитви о Божићу: "Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!"
Пола Срба СЛАВИ, а пола иде на СЛАВУ - Ево зашто је СВЕТИ НИКОЛА најмасовнија српска слава и који ОБИЧАЈИ и традиције важе на овај велики празник
Како је СВЕТИ НИКОЛА постао ДЕДА МРАЗ и ко је БОЖИЋ БАТА? Једна песма је учинила да СНАЖНИ БОРАЦ за ЦРКВУ постане дебељушкасти ДЕКА НА САНКАМА
У овом периоду су најважнији следећи празници: Детинци, Материце, Оци, Туциндан, Бадњидан, Божић. За сваки од ових дана и празника везани су наши лепи обичаји.
Детињци ће ове године бити 17. децембра, Материце 24. децембра, а Оци 31. децембра.
Детињци
У трећој недељи пред Божић обележава се овај обичај. Током тог дана, рано ујутру или након богослужења у цркви, одрасли везују децу, било своју или туђу. За везивање се обично користи каиш, гајтан или једноставан конопац, а ноге или руке се обично везују, при чему се један крај канапа завеже за сто или столицу. Ово везивање током Детињаца, Материца и Очева има вишеструку симболику. Прво, представља чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и узајамну подршку у свим околностима. Друго, подсећа укућане на важност штедње и истрајност у врлинама. Онај ко поседује поштено зарађену имовину и чини добра дела може се лако очистити у свим споровима пред земаљским судовима, посебно на последњем Страшном суду, где ће се вредновати само оно добро што је човек учинио током свог живота.
Материце
У другој недељи пред Божић обележава се овај обичај. То је најзначајнији хришћански празник посвећен мајкама и женама. Тог дана деца рано ујутру користе унапред припремљен канап, конац, шал, мараму или каиш да изненада вежу своју мајку за ноге, исто као што су њихове мајке везиване током Детињаца. Мајка се претвара да не зна разлог везивања. Деца јој упућују честитке за празник, а затим мајка награђује децу поклонима, чиме се "дреши". Исти обичај спроводе и све удате жене које, такође, поклањају слаткише или друге посластице деци након што их деца вежу на исти начин.
Оци или Очеви
Овај празник се обележава током последње недеље пред Божић. На тај дан, слично као и на Материце, деца вежу своје очеве, а они им узвраћају поклонима, баш као и мајке.
Оци, Материце и Детинци су чисто породични празници, када домаћице припремају свечани ручак око којег се окупља цела породица. Ови празници, заједно са својим обичајима, доприносе јачању породице, изградњи слоге, разумевању и поштовању међу члановима породице, без обзира на узраст. Све то чини породицу снажном и здравом, будући да је познато да је породица основ друштва, државе и цркве.
Туциндан
Туциндан је празник који се обележава дан пре Божића, 6. јануара, у многим традиционалним српским домаћинствима. На тај дан, породица заједно ломи божићни колач (чесницу) у којем се налази посебан предмет - туциндан, симбол домаће среће. Поред тога, Туциндан има и својеврсно народно значење, означавајући завршетак божићног поста и увод у најрадоснији период - Божић. Овај празник је време окупљања породице, дељења радости и традиционалних обичаја који доприносе свечаној атмосфери пред највећи хришћански празник.Тога дана се коље и реди печеница за Божић.
Некада се печеница "тукла" убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда, убијено или
ошамућено прасе или јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан.
На Туциндан, по народном веровању, децу "не ваља" тући, јер ће целе године бити неваљала и боловаће
од чирева.
Бадњи дан
Дан уочи Божића, 6. јануара, зове се Бадњи дан. Назив је добио по томе јер се тога дана сече бадњак и
уноси у кућу. Са овим даном већ почиње Божићно славље. Ујутро рано, већ у зору, пуцањем из пушака
и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак. Чим сване, ложи се ватра и приставља се уз њу
печеница. Жене у кући месе божићне колаче, торте, припремају трпезу за Божић.
Централни догађај је Бадње вече, када породица окупља се око бадњака, храста или дрвета које симболизује Божић, палећи ватру и заједно се молећи. Трпеза се богато спрема традиционалним јелима, а посебно се чека поноћна литургија која означава почетак Божића. Бадњи дан је време радости, топлине породичних окупљања и духовне припреме за прославу рођења Исуса Христа.
Божић
Најрадоснији празник међу свим празницима код Срба је Божић. Празнује се три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангија, објављује се долазак Божића и Божићног славља. Домаћин и сви укућани облаче најсветлије одело и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора, и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају речима: "Христос се роди!" и отпоздрављају: "Ваистину се роди!" Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења. Када домаћин дође кући из цркве, поздрави све укућане са овим радосним божићним поздравом, и они му отпоздраве љубећи се међусобно и честитајући једни другима празник.