ПРЕСТАНИТЕ ДА ВЕРУЈЕТЕ У ЊИХ: Пет митова о тинејџерима које су психолози ОПОВРГЛИ!
Добро обратите пажњу...
Одгајање тинејџера доноси јединствене изазове, попут подстицања њихове новооткривене независности. Шта више, постоје бројни митови који се повезују с одгајањем тинејџера.
"Многи од родитељских митова који постоје дају нам наизглед лагане одговоре на оно што су чешће сложене загонетке за решавање", каже др. Елен О Донел, дечји психолог са седиштем у Бостону.
"Истина је, мало је једноставних одговора у родитељству. Потребно је више времена и енергије да схватите зашто се ваше дете понаша онако како се понаша, с чиме се можда бори и како бисте требали одговорити", објашњава.
Први мит: Ако с децом разговарате о сексу, то ће их мотивисати да што пре постану интимни
Многи родитељи погрешно верују да ће њихову децу разговор о сексу или едукација о контрацепцији мотивисати да постану сексуално активнији, каже др. Леа Лис, дечји психолог из Њујорка.
Међутим, истраживање из 2019. године показало је да када тинејџери воде здраве разговоре о сексу са својим родитељима, то може помоћи смањити шансе за учествовање у ризичном сексуалном понашању које може довести до непланиране трудноће и полно преносивих болести.
Голих ногу и без бруса Кија Коцкар и Марија Егеља као праве манекенке ЗАПАЛИЛЕ модну ревију
НАЈБОЉЕ ПАЛАЧИНКЕ ИКАДА: Због овог ТАЈНОГ САСТОЈКА нећете моћи да се зауставите са јелом! (ВИДЕО РЕЦЕПТ)
ГЛУМИЋЕ СЕБЕ!? Милена Радуловић СПРЕМА серију "Учитељ" за коју је написала СЦЕНАРИО!
Други мит: Дечаци раде несташлуке јер су - дечаци
Према Америчком психолошком удружењу (АПА), показало се да придржавање "традиционалне идеологије мушкости" ограничава психолошки развој мушкараца, ограничава њихово понашање, изазива сукобе у полној улози и негативно утиче на њихово ментално и физичко здравље. АПА такође извештава да подржавање ових врста негативних мушких идеала повећава вероватноћу да ће дечаци учествовати у нападима, малтретирању или физичкој и вербалној агресији.
Трећи мит: Ако не ударате дете, размазићете га
Лис каже да телесно кажњавање може подстаћи агресивно или насилно понашање код деце, док О Донел додаје да може нагристи поверење у однос родитеља и тинејџера.
Истраживање из 2006. године показало је да су адолесценти за које је вероватније да ће се укључити у туче и малтретирање показало је да су њихови родитељи користили телесно кажњавање као дисциплинску методу, док су адолесценти који сматрају да њихови родитељи не одобравају физичко насиље ређе прибегавали тим негативним понашањима.
Уместо да физички кажњавате свог тинејџера кад се лоше понаша, АПА препоручује да се усредсредите на хваљење позитивних понашања и да га активно игноришете, ако вам се не обраћа с поштовањем.
Међутим, ако се ваш тинејџер понаша на начин који доводи себе или друге у опасност, центри за контролу и превенцију болести не саветују игнорисање тинејџера. Уместо тога, дајте им до знања да њихово понашање није у реду и истакните да то носи негативне последице - попут одузимања једне од њихових привилегија.
Четврти мит: Добри родитељи не губе живце
Стручњаци саветују да се не држите нереалних стандарда. Као несавршено људско биће, повремено можете изгубити контролу кад се осећате преморено или ако ваш тинејџер тестира ваше границе и стрпљење. Уместо да се препустите сраму или кривици, они предлажу да се извините тинејџеру због свог понашања.
"Признајте како је требал другачије поступати у одређеној ситуацији", каже О Донел.
У неким случајевима - када је понашање тинејџера неприкладно, али не представља опасност ни за друге ни за њега - Лис каже да је боље игнорисати свог тинејџера, него викати на њега. Наиме, викање може појачати негативна понашања, јер тако тражи вашу пажњу.
Запамтите: Ако осетите да ваша фрустрација расте, у реду је одмакнути се од ситуације и одвојити неко време да се смирите.
Пети мит: Расправљање испред тинејџера штетно је за њихово ментално здравље
Стручњаци се слажу да је нереално очекивати да се ви и ваш партнер никада нећете свађати пред децом. Кључ је, према О Донел, модел здравог решавања сукоба.
"Те ситуације могу бити неке од највећих животних лекција", каже Лис.
Истраживање из 2006. године спроведено на деци у доби од 9 до 18 година показало је да родитељски сукоб није штетан ако се реши. Међутим, кад су ти сукоби остали нерешени, деца су на њих реаговала депресијом, тескобом или проблемима у понашању. Корелација међусобног родитељског раздора и емоционалне несигурности била је још јача за тинејџере него за млађу децу. Водећи аутор истраживања закључио је да би родитељи увек требало да раде на проналажењу решења за своја неслагања и представљању тог решења својим адолесцентима.
