ПСИХОЛОЗИ ОВО НИКАДА НЕ ГОВОРЕ СВОЈОЈ ДЕЦИ: Реченице које дубоко повређују малишане и утичу на здрав ментални развој
Због овога постају анксиозна и не могу да се повежу да другима.
Родитељима се сервирају бескрајна правила и нежељена мишљења о томе шта да раде, а шта не, са својом децом. Али истина је да нема приручника. Чак и дечији психолози, који се професионално баве дечијом психом и понашањем, као родитељи немају решења на све проблеме.
Васпитање је индивидуална ствар која зависи од много фактора, али треба да се заснива на здравом разговору деце и родитеља. Иако признају да и сами некада греше, дечији психолози откривају шта треба да избегавате у разговору са децом, како би се она развила у самосталне и самоуверене људе.
ЗНАМ ДА СВИМА ИЗГЛЕДАМ КАО "ЛУДА МАМА": Показала најбољи начин да ћерку "сачува од злобног света", уследила жестока дебата родитеља
УНИШТАВАЈУ самопоуздање деце - Психолози УПОЗОРАВАЈУ на ОВЕ две ГРЕШКЕ које родитељи праве у васпитању
Питали смо их зато шта у разговору са децом никада не треба да говоримо. Разуме се да, иако сте употребљавали ове фразе са времена на време, то вас не чини вас окрутним или лошим родитељем. Али можда нам професионално гледиште стручњака може помоћи да сви будемо мало пажљивији када комуницирамо са тако нежним и невиним малим људима и будемо бољи родитељи.
Ево шта дечији психолози никада не говоре својој деци:
"Разочаран сам у тебе"
Педијатријски психолог и родитељски тренер Ен Луиз Локхарт рекла је да избегава ову фразу из неколико разлога.
- Као прво, ове речи дубоко емотивно повређују, ма колико да имате година. Оне могу озбиљно нашкодити самопоуздању детета, рекла је.
Када родитељ каже да је разочаран у своје дете, оно може да почне да угађа родитељима и постане оптерећено тиме да стално прави грешке, јер не жели да поново чује ове увредљиве речи. Ово анксиозно и перфекционистичко размишљање може се прелити и у друге области њиховог живота.
Најопасније је што идеја о разочарању може трајно да се уреже у њихову психу:
- Мисао о томе да нису довољно добри може постати део њиховог идентитета, тако да ће почети да се понашају лоше и то оправдавати мишљу да су и они лоши, додао је Локхарт и наставио:
- Дакле, родитељи би зато могли да примете промене у понашању, као што су дрскост, бунтовност и превртање очима.
"Смири се"
Како се осећате када вам неко каже да се смирите, а ви кипите од беса или сте забринути? Вероватно још горе. Исто важи и за вашу децу. Рећи им да се смире их неће умирити, већ може само погоршати ствари.
Клинички психолог Марта Деирос Коладо, ауторка књиге "Како бити одрастао", каже:
- Не смете тражити од деце да потискују емоције, већ да их искажу. То што тражите да се смире, никога не чини мирним; само чини вероватнијим експлозивни излив. Да би се дете смирило, мора да искаже своје емоције и да каже шта га мучи, нагласила је она.
Када дође до тога да мора да каже свом детету да се смири, она стишва сопствене емоције и покушава да смири хаотичну ситуацију. Тада само каже себи да ће "након што олуја прође, дете бити мирно".
Клинички психолог Синди Т. Грејем рекла је да избегава да говори ово својој деци, јер их тако ничему добром не учи. То им не помаже да науче како да контролишу и каналишу негативе емоције.
- Уместо тога, користим јаснија упутства, као што су: "Погледај ме", "Хајде да дишемо дубоко" или "Идемо да прошетамо". Пружање јасних упутстава о томе шта дете треба да ради помаже да се преусмери фокус са негативних емоција и помаже детету да се смири, закључује Грејем.
"Престани да плачеш"
Као родитељ, када видите своје дете узнемирено, и ви се осећате узнемирено, па је природно да желите да талас негативних емоција прође што брже. Или можда сматрате да оно због чега су узнемирени - шоља погрешне боје, поломљена играчка, сукоб са вршњакињом - "није вредно плакања", али сетите се да дечији свет има своја аутентична правила.
- Шта год да је случај, имајте на уму да су туга, бес и фрустрације нормалне емоције. Ослобађање које долази са плакањем је људско и здраво, рекла је Дејрос Коладо.
Она је додала да никада свом детету не говори да не плаче, или било коме другом, па чак ни себи.
- Сузе су корисне у лечењу нашег емоционалног и физичког бола. Оне увек говоре оно што уста не могу, додала је.
Дакле, уместо да каже својој ћерки да не плаче, она је охрабрује да пусти сузе учећи је да је то у реду.
- Учим је да разуме своје емоције у потпуности. С врменом, она ће научити да их контролише, закључила је.
Кристин Лоисел Рич, педијатријски психолог у Медицинском центру за дечију болницу у Синсинатију, истакла је да рећи свом детету да престане да плаче "не изражава емпатију" и може отежати деци да исказују своја осећања и створити проблеме у односу са другима у будућности.
- Таква забрана може довести до тога да деца потискују осећај туге, што може довести до тога да почну да крију своје емоције и тако допринесу појави анксиозности или проблемима са расположењем у будућности, закључила је Рич.
Дакле, психолози вам саветују да никада ни на који начин не нарушавате самопоуздање деце и да их пустите да исказују своје емоције, ма колико то интензивно било. Уместо потискивања, покажите им како да се смире различитим методама дисања, шетњом или разговорм.