Разлике између ПРАВОСЛАВНЕ и КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ: Иако смо сви ХРИШЋАНИ, неки обичаји праве НЕПРЕМОСТИВ ЈАЗ, око овога се "кољу" ИСТОК И ЗАПАД

Хришћанство је поред ислама и јудаизма једна од највећих монотеистичких вера, настала током првог века на простору некадашњег Римског царстава. Основу хришћанског учења сачињавају Стари и Нови завет.

Стари завет је васпитач и предвиђа Исусов долазак, док је Нови сачињен од четири Света јеванђеља која описују живот Исуса Христа. 

Сви хришћани били су под кровом једне цркве сво до великог расхола који је започет 1054. године. До разједињавања после кога се формирају католици и правослвци долази након низа спорова и сукоба вођених теолошко-догматским и црквено-управним питањима. Један од разлога је покушај Ватикана да заузме чело цркве, као наследник Рима.  Међутим, с обзиром да је центар Римског царства померен на исток, у Византију 285. године, два века пре пада западног Римског царства, православна црква је такође сматрала да је наследник Рима. 

Како су Срби сачували веру

Када је у XV веку Турска освојила Балкан, Византија и друге православне земље затражише помоћ од западних земаља, а ови их уцене да ће им помоћи под условом да православна црква призна врховну власт Ватикана. Патријарси свих православних земаља и Византије су подлегли том притиску и заказан је састанак у Фиренци 1439. године.

Сви су дошли на састанак укључујући и руског патријарха. Сви су били ту осим српског патријарха, јер је владар Србије, деспот Ђурађ Бранковић рекао српском патријарху да ће га обесити уколико оде у Фиренцу.

Деспот Ђурађ је тада у свом одговору францисканцу Јовану Капистрану написао:

"Ево 90 година живех са овом вером мојих предака и у њој се моја душа купала. Због тога ме моји поданици сматрају мудрим мада несрећним човеком. Сада би ви желели да то променим и да мој народ помисли да сам подетињио и постао сенилан. Радије бих умро него издао веру својих предака".

У Фиренци су сви православни верски поглавари потписали унију са Ватиканом, сви осим српског. Када је руски кнез Васил II за ово сазнао протерао је свог патријарха због срамоте коју је нанео Русији. У Цариграду су настали нереди када су грађани сазнали да Срби нису потписали и васељенски патријарх је морао да се повуче. Ватикан то никада није опростио Србима.

Ово је само једна анегдота на тему очувања вере из наше историје. Наши преци су очигледно били чврсти у намери да уније не буде. Поставља се питање које су то толико непремостиве разлике које су заувек одвојиле православље и католичанство?

Разлике између православаца и католика

Поглавари

Папа је врховни поглавар католичке цркве на целом свету. Сматра се наследником апостола Светог Петра и "Христовим замеником на земљи".

Папа има врховну власт над свим бискупима, верницима и над целом црквеном хијерархијом и сматра се непогрешивим под одређеним околностима.

Православна црква нема једног поглавара, односно ни један од патријарха или владика није врховни поглавар у целом свету. У правосавној цркви сви епископи су у основи једнаки и ни један није апсолутни владар свих.

Свето тројство

Подела хришћанства има дугачку предисторију, а расхолу су највише допринеле разлике у погледу на Свето Тројство, тачније у проучавању Светог духа.

Учење православне цркве говори да Свети дух прелази само из Оца у Сина. Католици ово признању, али додају и да Свети дух прелази и из Сина у Оца. Римокатоличи теолози сматрају да је Тројична доктрина резултат дуготрајног проучавања Библије од стране цркве, док православна црква тврди да је догма о Светој Тројици примљена усменим путем од Исуса Христа преко апостола и да је одувек била део вере. 

Причешће

Обред о којем је реч јесте причешће - део католичке мисе или православне литургије у ком свештеник изговара благослов над хлебом и вином и затим позива вернике да приме свето причешће. Папа Benedikt XVI је рекао да је овај обред за католике "сама суштина вере".

Католичка црква научава да се хлеб и вино чудесно претварају у дословно Христово тело и крв, и та доктрина се назива transsupstancijacija или претворба. Ово учење се постепено развијало, а његов назив је први пут дефинисан и званично употребљен у XIII veku.

Припадници католичке цркве први пут могу да се причесте са 8 година, док код православаца не постоји ово ограничење. 

Причешће се у православној вери сматра за најлепши дар који верници могу да добију од самог Бога. Верује се да овим поступком чистимо душу и тело, тако што душу за причешће припремамо молитвом и добрим делима, а тело постом.

Разлике постоје и у начину поста који је код католика знатно блажи, могу се користити и млечни производи, а пре причешћа довољно је не јести један сат.

Целибат

Сви католички свештеници се обавезују на целибат, такозвани завет чедности који је и предуслов за свештенички позив. У случају прекидања целибата свештеници бивају суспендовани. Православно веровање дозвољава свештеницима да ступе у брак. 

Пост

Пост у хришћанској цркви подразмева уздржавање од одређене хране и грешних дела и мисли. Православна црква има "ригорознији" став по питању поста, верници који заиста следе оно што се од њих очекује посте скоро половину године.

Некада су и римокатолиц имали "ригорознију" традицију поста, међутим током историје дошло је до промена које стављају пост по страни. Од католика се очекује да посте само петком током Великог, ускршњег поста.

Безгрешно зачеће Богородице Марије

Појам безгрешног зачећа често се меша са Исусовим девичанским зачећем у које обе цркве верују. Безгрешно зачеће је догма римокатоличке цркве по којој је Девица Марија ослобођена Адамовог греха од првог часа постојања, од кад је настала у утроби Свете Ане она је потпуно безгрешна.

Православна Црква одбацује ову догму, јер не постоји јасна библијска основа која би је подржала. 

Обичајне разлике

Поред верских разлика католичка и православна црква такође имају и мноштво обичајних разлика. Рецимо, православни свештеници и монаси имају браду док код католичких то није случај.

Такође, католичка црква гаји и традицију склуптура светаца које се могу видети у црквама, православна црква има богату иконографску традицију. Римокатолици при молитви имају тенденцију да клекну док православни верници обично стоје. У ритуалима католичке цркве користи се бесквасни хлеб док православне цркве служе хлеб са квасцем.