СРПСКА ПРЕЗИМЕНА СА НАЈМОЋНИЈИМ ЗНАЧЕЊЕМ: Овако су се некад презивали само племићи и аристократе!
Привилегију да се овако презивају имали су само племићи и чланови аристократских породица. Проверите да ли се ваше презиме налази на списку
Већина српских презимена препознатљива је по суфиксу -ић. Процењује се да се око две трећине српских презимена завршава овако.
Већина је настала по мушком претку – патроними, мада има и презимена која порекло воде од нека давне прабаке – матроними. Има и оних која су означавала лични изглед или карактер, али и надимак и бивше место боравка и занимање. Тако долази до тога да велики број породица носи иста презимена, иако уопште нису у међусобном сродству.
Да ли су вам ПЛУЋА здрава: Најједноставнији ТРИК СА ШИБИЦАМА открива да ли је време да ПОСЕТИТЕ ДОКТОРА
Научници на прагу РЕВОЛУЦИОНАРНОГ ЛЕКА за Ковид-19? Третман на бази ОТРОВНЕ БИЉКЕ зауставља ширење СВИХ СОЈЕВА?
Настанак данашњих презимена у Србији везује се за кнеза Александра Карађорђевића који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима. Ипак, захваљујући сачуваним манастирским, царским и краљевским повељама и списима из прошлости, пре свега из Средњег века, данас знамо да су се и наши преци презивали слично као и ми данас.
Представљамо вам презимена која су носиле српске средњовековне племићке породице, владарске династије и аристократе:
Дивац
Води порекло од речи “див”, значи син Дива. Дивци се налазе у документима још у 15. веку.
Дракулић
Настало од речи “дракул” – змај. Презиме се користи у Србији још од 11. века и нема везе са познатим грофом из Румуније.
Јакшић
Јакшићи су били позната племићка породица из времена српске деспотовине. Јакшићи су задивили Мађаре својим херојством у борби с Турцима, тако да их је краљ Матија назвао "стубовима хришћанства“ и дао им и угарску племићку титулу.
Лазаревић
Лазаревићи су српска властелинска и владарска породица из 14. и 15. века. Родоначелник династије био је Прибац Хребељановић, логотет, а потом пехарник на двору цара Душана. Његов син био је Лазар Хребељановић који је предводио војску у боју на Косову. Сматра се да ова породица нема директних потомака пошто Лазареви синови - Стефан и Вук, нису имали наследника.
Павловић (Јаблановић)
Павловићи или Јабланићи су српска средњовековна породица која је у доба краљевине Босне управљала источним и југоисточним деловима данашње Босне и Херцеговине, званом Земље Павловића. Њихов најпознатији представник и родоначелник био је Павле Раденовић. Са завршетком османлијског освајања краљевине Босне 1463. године Павловићи нестају са историјске сцене.
Вукановић
Вукановићи су били српска владарска породица која је владара Рашком од краја 11. века до почетка друге половине 12. века. Само име династије је наведено условно, односно представља термин који су модерни историчари извели из имена првог значајнијег владара ове породице - рашког великог жупана Вукана.
Балшић
Балшићи су били средњовјековна српска династија, која је владала Зетом од 1360. до 1421. године. После смрти цара Душана Балшићи постају господари Зете, признајући само формално власт српског цара Уроша.