СИМБОЛ НЕУСТРАШИВОСТИ: Огњена Марија је заштитница ВЕРЕ и ЖЕНА, а када видите којим ОРУЖЈЕМ је победила ЂАВОЛА, биће вам јасно зашто је поштују чак и МУСЛИМАНИ
Света Марина је сестра Светог Илије и Светог Пантелејмона, те није чудно колико је моћна
Српска православна црква и њени верници данас обележавају велики празник - Свету великомученицу Марину, у народу познату као Огњену Марију.
У црквеном календару овај дан није обележен црвеним, већ црним подебљаним словом, али се сматра "тешким" празником, и веома се поштује, како у цркви тако и у народу.
У народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије и Светог Пантелејмона. Према веровању, Света Марина пали и кажњава огњем, и као Свети Илија који кажњава громом, те обоју спадају у "огњевите" свеце.
Међутим, сигурно сте приметили да на неким сликама Огњена Марија држи чекић. Није уобичајно да свеци држе алате, али у наставку ћете схватити зашто је иконограф одабрао баш овај предмет као "оружје".
Сутрашњи празник ДОНОСИ ЗАСЛУЖЕНЕ КАЗНЕ ГРЕШНИЦИМА: Чувајте се „велике воде“ и грмљавине - ово ко ПРЕКРШИ црно му се пише
СУТРА ЈЕ ОГЊЕНА МАРИЈА: Ово никако НЕМОЈТЕ да радите, а ако вам се неки младић допада ВАЖНО је да знате следеће
Зли демон, гледајући да његов слуга Олмврије, не може да савлада Марину нити да је натера да падне ничице пред лажне богове, поста очајан па хтеде да је и сам искуша. Узевши на себе обличје црног змаја, он се јави Марини у тамници како би је уплашио. Но, како беше неустрашива, Марина га ухвати за рогове, и чекићем који нађе тукла га је понизивши га потпуно.
Велика светлост појави се са Небеса и осветли целу тамницу. Све Маринине ране наново беху исцељене и на њеном телу не оста ни један траг од мучења. (Због овог догађаја Св. Марина се често на иконама представља са чекићем у руци, како бије демона.)
Крштење у води и крви
Безуми намесник одлучи да је следећег дана мучи у огњу и води. Али Марина све муке претрпе као у туђем телу. Живо тело јој огњем сагореваху. Свезаних ногу и руку у кључалу воду бацише. Тада Марина погледа у небо и завапи Господу:
"Господе Боже мој, молим ти се да развежеш ноге и руке моје, и нека ова воде буде вода мога крштења. Обуци ме у хаљину спасења, скини са мене старог и одени ме у новог човека. Овим крштењем учини ме достојном вечног живота, и учврсти ме у вери Твојој".
Тада велики земљотрес затресе целу Писидију. Конопци којима беше свезана попуцаше и она се три пута погрузи у води у име Оца и Сина и Светога Духа. Изађе жива и здрава из воде, славећи Господа. Тада се зачу глас Господњи с Неба и сви који бејаху присутни чуше:
"Благословена јеси, Марина. Ти се крсти и поста достојна да носиш круну невинисти".
Многи тада оставише своју веру незнанобожачку и постадоше Хришћани. Кад намесник то виде, нареди да сви до једног буду посечени. Тако и они задобише неувенљиве венце мучеништва. Процењује се да их је било на хиљаде.
Видевши да не може победи Марину, опаки намесник нареди да јој се одруби глава. И одсекоше јој главу у доба цара Диоклицијана (284-305). Тако се Св. Марина уброји у војску мученика, који вечно живе у Царству Небеском. Патње Свете Марине описа сведок целог тог догађаја, слуга Божји Тимотије.
Све до преузимања Цариграда од стране западних крсташа 1204. године, Мошти Св. Марине чуване су у Антиохији. Према другим изворима, њене Свете Мошти беху пребачене у Италију 908. године. Сада се налазе у Атини, у цркви посвећеној Пресветој Богородици. Њена часна Десна Рука пребачена је на Св. Гору, и налази се у манастиру Ватопеди.
На врху планине Ланга у Албанији, више самог Охридског језера, налази се манастир посвећен Св. Марини, са деловима њених Светих Моштију. Безбројна чуда догодила су се и још увек се догађају у овом манастиру. Сведоци тих чуда нису само Хришћани већ и муслимани. Велико поштовање имали су и Турци према овом манастиру, да никада нису хтели дирнути нити у светињу, нити у имовину манастирску. Једно време Турчин беше тутор овог манастира.
Светој Марини верни се обраћају молитвама за избављење од демонске поседнутости и тражећи помоћ у лечењу многих болети, најчешће рака.
Света Марина - узор младим женама данашњице
Какав узор за младе православне Хришћанке данас! Ова петнаестогодишња девојка беше рођена паганка, одрасла је без мајке. Отац је се одрече јер заволе Христа и изабра безбрачни живот.
Одбцила је све да би живела само за Христа и да би му остала верна у тој љубави. Одбацила је сву славу, богатство и удобности овосветовног живота. У својој непоколебљивој одлуци да прати Господа беше сурово мучена, издржала је демонска искушења, и на крају пострадла мученички, ипак радосна, јер је желела да подражава Свете.