Сутра је Врбица, а један обичај изводи се ЧИМ СЕ ПРОБУДИМО: Предање каже да ово ваља урадити пре почетка дана
Српска православна црква и верници сутра славе Лазареву суботу, односно Врбицу, уочи Цвети.
Лазарева субота или Субота праведног Лазара, у српском народу још позната и као Врбица обележава се од ИВ века. Овај празник пун је лепих обичаја, а један се изводи први ујутро, чим се пробудимо на дан празника.
Ујутро, кажу обичаји, треба отићи на реку да се умијете. Потом из реке треба узети камичак, ставити га на ногу и шутнути га што даље уз речи "Колико сам овај камен бацио, толико змија далеко од мене била."
С обзиром на то да је овај празник у време ускршњег поста, црквено правило је да није добро на тај дан играти и певати.
Сутра СЛАВИМО ЛАЗАРЕВУ СУБОТУ - Празник којем се радују деца! ДОМАЋИЦЕ, обавезно у кућу унесите ово
Џесика Алба (41) родила троје деце, а ИЗГЛЕДА као ДЕВОЈКА - Глумица открила план исхране, ово једе између оброка
О ЛАЗАРЕВОЈ СУБОТИ
Лазарева субота је сећање на догађај у Витанији, где је живео млади човек Лазар са сестрама Мартом и Маријом, који је са свим појединостима описао јеванђелист Лука.
На вест о смрти Лазаревој, како је записано у Јовановом Јеванђељу, Исус је дошао у Витанију, где је његов пријатељ већ четири дана био сахрањен.
Дошао је до гроба, наредио да се склони гробни камен и позвао Лазара да изађе, што је он и учинио, сав увијен у погребне покрове, каже предање које је пренео свети Јован у свом Јеванђељу.
Овај догађај сматра се у хришћанству победом живота над смрћу и наговештај Христовог страдања и васкрсења, у коме је основа новозаветне вере.
То последње чудо Христово, који се већ прочуло по чудесним исцељењима и другим подвизима којим је потврђивао снагу потоње вере, озлоједило је јудејске свештенике и узрок је пресуде на смрт распећем коју му је у среду, у недељи страдања, изрекла јеврејска скупштина Синедрион.
Лазар је живео још тридесет година као епископ на Кипру, где га је посетила и Богородица и поклонила му омофор, њеном руком извезен.
Спомен светог Лазара Четвородневног слави се од првих дана хришћанства, а његово име је симболично и на хебрејском "ел-азар" значи - Бог је помогао.
Његове мошти почивају данас у Цариграду, где су пренете 890. године са Кипра, односно из Китона код Ларнаке, где је стајала надгробна плоча са натписом "Христов пријатељ".