"За Васкрс се никако НЕ ПЕЧЕ свињетина" Етнолог објашњава чиме да се ОМРСИМО на васкршње јутро и зашто се обавезно меси ПОГАЧА

Сутра нас очекује велики хришћански празник, Васкрс. Сви знамо да је симбол васкрса фарбано јаје за које се верује да га је Богородица донела на Христов гроб.

Наиме, неверници су сматрали да ће Исус оживети уколико јаје постане црвено - што се и десило. 

Етнолог Снежана Ашанин је за пар година објаснила за Рину да Христово васкрсење у недељу представља доказ да се живот рађа после смрти, чиме је разуверио све невернике, и доказао им да постоји свевишњи Господ који одлучује о судбинама и животима свих људи.

"То је празник над празницима, обележава се поводом дана васкрснућа Исуса Христа. Претходи му седмонедељни пост, а свака седмица тог поста има назив. Тако се ова последња седмица поста назива страсна, у којој се обележавају Христово страдање, коме је претходила тајна вечера, а потом и распеће на Велики петак, који представља најтужнији хришћански празник, због жалости за погубљеним Исусом", рекла је Ашанин.

Постоји веровање да се јаја не смеју бацати већ да се морају вратити природи из које су узета, па се она тако остављају у воћњацима, баштама и њивама, како би подстакла плодност, истакла је Ашанин и затим се осврнула на прославу Васкрса.

"Као што се за Божић традиционално спрема прасе, тако се за Васкрс припрема јагње. За разлику од дана Христовог рођења који обилује обичајима паганског порекла, за Васкрс су махом везани хришћански симболи и ритуали, који славе живот после смрти, па је све чврсто везано за то значење и симболику", додала је Ашанин.

Иако пост претходи Васкрсу, Велики петак је дан најстрожег подвизавања за вернике, који је посебно важан, а пост се прекида на дан Христовог васкрсења.

"Укућани би се ритуално омрсили вакршњим јајетом, куцали би се одмах по буђењу и потом јели. Из јајета настаје нови живот, па се сматрало да ће тако у наредном периоду напредовати живот и здравље. Трпеза је свечана, богата, меси се васкршњи хлеб у чије средиште се ставља црвено јаје, како би се његова снага пренела и на род на њивама, односно на жито и брашно", истиче етнолог, преноси Мондо.

Србија Данас/Стил, Вања Миленковић/Пренела Ј.Ш.