Жене посебно треба да обрате пажњу данас на Крстовдан – ЈЕДНА СТВАР СЕ ЧУВА ПОРЕД ИКОНЕ...

Празник се везује за два важна догађаја – проналажење Часног крста од стране царице Јелене у Јерусалиму у 4. веку, као и његов каснији повратак из Персије у Јерусалим. СПЦ управо ова два догађаја наводи као историјску основу празника.

Крстовдан је у црквеном календару означен као велики празник, а ове 2026. године пада у недељу. У Храму Светог Саве у Београду за Крстовдан је, на пример, најављена света Литургија од 9 часова.

На Крстовдан се пости

Једно од најважнијих правила које се везује за овај празник јесте пост. Иако се Крстовдан традиционално сматра даном строгог поста, по календару за 27. септембар 2026., пошто пада у недељу, означено је разрешење на уље и вино. Риба, месо, јаја и млечни производи нису део посне трпезе.

Смисао поста, међутим, није само у храни. Крстовдан се сматра даном уздржања, молитве, смирења, праштања и избегавања свађа и претеривања.

Босиљак се носи у цркву

Један од најпознатијих обичаја јесте доношење босиљка у цркву, где се освећује, а потом чува у дому, често поред иконе.

Босиљак у народној традицији има снажну симболику и повезује се са благословом дома, молитвом и црквеним празницима.

У појединим крајевима Србије некада се веровало и да на Крстовдан треба припремити кућу за хладније дане, завршити одређене послове у домаћинству и спремити залихе за зиму.

Шта Крстовдан значи за жене?

У црквеном учењу Крстовдан није празник који је „срећнији“ или важнији за жене него за мушкарце – његов духовни смисао исти је за све вернике.

Ипак, у народној традицији овај датум често се повезивао са домом, породицом и чувањем куће, па су жене у многим породицама биле те које су доносиле босиљак, припремале посну трпезу и чувале празничне обичаје.

Посебну симболику има и чињеница да се проналазак Часног крста према црквеном предању везује управо за царицу Јелену, мајку цара Константина.

Зато жене које желе да обележе празник могу дан посветити молитви за здравље породице, мир у дому, децу и међусобно разумевање. То, међутим, треба посматрати као личну молитву и традицију, а не као обећање да ће празник некоме аутоматски донети срећу.

Молитва за Крстовдан

Верници на Крстовдан могу изговорити Молитву Часном Крсту, али се Богу могу обратити и једноставним речима:

„Господе, силом Часног и Животворног Крста сачувај мој дом и моје ближње. Подари нам здравље, мир, љубав и снагу да опростимо једни другима. Сачувај нас од зла и води нас путем вере и доброте. Амин.“

Најважније је да молитва буде искрена, а не да се речи изговарају као формула за остварење жеља.

Народна веровања за Крстовдан

За 27. септембар везују се и бројна стара народна веровања. Некада се говорило да време на Крстовдан може наговестити каква ће бити зима – облачан дан повезивао се са снежном зимом, док се тиха киша сматрала најавом блажих зимских месеци. Постојао је и обичај да се управо око Крстовдана сади воће, јер почиње период повољнији за јесењу садњу.

Ова веровања нису црквена правила, већ део народне традиције која се генерацијама преносила у Србији.

Крстовдан је пре свега дан посвећен вери, Крсту, молитви и уздржању, па се верницима саветује да га проведу мирно, без свађа и претеривања, уз молитву за себе и своје најближе.