Знате ли која БИЉКА је најважнија у ПРАВОСЛАВЉУ? Срби би требали да је имају стално код куће, штити од ЗЛИХ СИЛА и болести
То је Божји цвет и прво се у башти посади он, па тек друго цвеће
Култ биљака и дрвећа је дубоко укорењен у наш, словенски народ. Од памтивека разне травке, дрвеће и цвеће употребљавани су у обредним ритуалима, те за лечење (које је такође у почетку имало мистички карактер) и, наравно, плодови за исхрану.
Покрштавање паганских племена, иако је за циљ имало укидаље свих многобожачких обичаја, није успело да поруши култ флоре. Како је и само хришћанство у себи садржало (и садржи) велику симболику биљака, врло лако је асимиловало паганска веровања.
У паганском и предхришћанском периоду свакиа биљка имала је своје значење и намену. Са доласком једнобожачких религија та значења нису уништена, већ само проширена. Тако је босиљак од сеновите биљке (која поседује моћ да прихвати душу умрлих) постао између осталог и помоћно средство Св. арханђела Михаила да пресели душу покојниха на други свет.
Славимо УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ: Верује се да један НАПИТАК на данашњи дан лечи све ЖЕНСКЕ БОЛЕСТИ
Знате ли који је НАЈВЕЋИ ГРЕХ? Свештеник открива да је због овога настало ЗЛО - многи људи то чине не знајући колику ГРЕШКУ праве
За босиљак се оправдано сматра да је биљка која се највише користи на целом свету. Потиче из Индије а у Европи се појавио током XII века. Многе религије босиљку приписују божанска својства. Код Римљана се босиљак повезивао са оданошћу у љубави, док је у Индији симбол добродошлице.
Босиљак код нас има широку примену и користи се као зачин, у народној медицини и у козметици.
Босиљак прати сваког Србина кроз најважније етапе у животу - од рођења до смрти, па чак и после упокојења. То је Божји цвет и прво се у башти посади он, па тек друго цвеће.
Новорођенчету се обично поред узглавља ставља босиљак у освећеној води, ради бољег сна и одбране од свих искушења. Ритуал крштења је незамислив без употребе овог светог српског дрвета. На дан свадбе млада се опасује тканицом окићеном на три места босиљком и носи велику капу звану смиљевац наредних четрдесет дана, првенствено да би се достигла заштита од злих демона.
Посебну функцију босиљак је имао у тежачким, за сеоског домаћина, магичним радњама, као што су почетак орања, сетва, вршидба, крај жетве… У таквим приликама босиљком се китио орач прве бразде, али и јарам и волови. У расад се обавезно стављао босиљак. Ни крај жетве није протицао без учешћа босиљка. Покојнику се, и данас, у руци или око руке приноси стручак босиљка, да би га пратио и штитио на оном свету.
Али, не завршава се ту дејство босиљка. Занимљива је веза босиљка са људском душом која се успоставила након похришћавања словенских народа. Наиме, верује се да свети арханђео Михаило уз помоћ овог цвета вади душу праведнику пре него је одведе у царство мртвих. Због словенског убеђења да је босиљак сеновита биљка (поседује моћ да прихвати душу умрлих), обавеза је, још из паганства, да се на гробу сади босиљак.
Црква је радо прихватала биљне врсте. Такав је случај и са босиљком и његовом улогом култног реквизита. Стари пагански ритуали шкропљења и кађења људи и имовине са превасходно магичном биљком, као што је босиљак, који су имали задатак култног очишћења, брзо су одомаћени и у црквеним поступцима. Сем тога босиљком се светила водица. Присуство босиљка давало је читавом амбијенту и сценографији свечани изглед и рекло би се - атмосферу светости. Српски домаћин икону породичног заштитника брижљиво и свечано је украшавао босиљком уочи и за време благдана. Босиљком су кићени и обредни колачи. На пример - славски, свадбени, божићни, младеначки…
У свим овим, у основи, паганским обрасцима евидентна је магијска и мистична улога босиљка, као моћног и поузданог заштитника од свих демонских опасности. Осим наведеног "апотропајонског" својства босиљак је имао и друге склоности.
Веселин Чајкановић, најзначајнији истраживач народне религије пре II светског рата, и један од најзначајнијих истраживача на том пољу уопште записао је у својој књизи "Мит и религија у Срба":
"Од биљака које су имале значај у старој српској религији не можемо а да не споменемо босиљак, за који је Панчић рекао да Србина прати кроз сав његов живот, у радости и жалости, од колевке па до гроба. Он је божји цвет; најпре у башти треба посадити босиљак, па онда остало цвеће. Према српским легендама, поникао је он на гробу цара Уроша; или чак на гробу Спаситељевом; или је постао од суза светога Саве. Једна легенда каже да Богородица најрадије мирише тај цвет; и када је једном 'овца Разблудница' била код Бога на вечери, Бог јој је дао јабуку, а Богородица киту босиљка. Као што грчки Хермес вади душе чаробним штапом, тако свети Арханђео вади душе праведника босиљком.
Коришћен је у предвиђању будућности, у бајању и врачању, у магији плодности, у лустрацији и очишћењу куће и укућана. У народној медицини и ветерини. Његов је мирис и данас необично драгоцен и све је чешће у употреби у козметици. Посебно је интересантна представа по којој је босиљак у магијском смислу и цвет љубави.
Употребљаван је да очува или пробуди љубавна осећања између жене и мужа, или младића и девојке. Гатајући, девојке су од босиљка тражиле одговор о датуму удаје и о изабранику. Затим, испрошена девојка слала је босиљак будућем мужу у знак наклоности.
Из овог разлога босиљак је ушао и у поезију српског народа. Нарочито се помиње у лирским народним песмама, као синоним младости и љубави.