БЕЗ ОВОГА НЕ СМЕ ДА ВАМ ПРОЂЕ НОВА ГОДИНА: Ево шта свака жена мора да уради

Пред крај године, неминовно сабирамо и одузимамо. У фирмама има доста посла око годишњих извештаја, резултата, годишњих награда, планова за будућност… Време је и слава, трпезе препуне, џепови полупразни, али стигне неки кредит, неки бонус, па се извучемо. Не штеди се кад је славље. А да ли је и дочек Нове године славље? Без обзира шта причамо – јесте. Није славље само у тањиру, него свуда око нас. Извештачена радост естраде, јефтини скечеви у новогодишњим ТВ програмима, репризине репризе домаћих филмова које знамо напамет… све то знамо унапред.

Много волим Нову годину. Јелку китим у првој недељи децембра. Велика, богата, као права, а вештачка. Прошле године сам хтела нову да купим, јер је ова стара једно десет година, али ниједна није била боља и лепша од ове коју имам. Мислим да ће послужити и ове године. Прво је раширим у простору и онако зелена, без украса, стоји једно недељу дана, а онда – полако се кити и дотерује. Кад уђем у кућу, прво њу угледам и прегледам, па ми све некако лепо око срца.

Каже ми другарица да ће поклоне да шаље брзом поштом, још само кад би достављачи били обучени као Деда Мразови, то би био хит

Некад…

Кад сам била дете, куповали смо тзв. праву јелку, али је била сечена и због топлоте врло брзо би оне иглице почеле да отпадају. Туга. Тако, тата једне године донесе вештачку. Није била велика, али богата, ма као права. Украси су били крти и ломљиви, морало је врло опрезно са њима. Од креп-папира смо правили гирланде и развлачили од лустера ка угловима плафона, дували ко зна колико балона, а на лице и косу стављали шљокице. Сијало је на све стране. А тек лампице које жмиркају! Неколико секунди пре поноћи, палили смо прскалице, да све заискри, па колико искрица толико и жеља и наде да ће се бар неке испунити.

Цео текст прочитајте на tosamja.media