ГРЕШКОМ ДОКТОРА ОСТАЛА ЈЕ БЕЗ НОГЕ: Сећате ли се Тање из Великог Брата? И данас је ПРЕЛЕПА: "Радо бих ушла у ЗАДРУГУ!"

Татјану Јованчевић смо имали прилике да упознамо 2009. године када се такмичила у трећој сезони Великог брата.

Подсећамо, Татјани је 1996. године, када је имала само 23 године, дијагностификован тумор у колену и због тога су јој лекари ампутирали једну ногу. Касније је сазнала да ампутација уопште није била неопходна. 

Трећа регуларна сезона је почела у јесен 2009. године и кућа је била дизајнирана тако да изгледа оскудно сходно идеји да свет пада под утицај нове економске кризе. У почетку укућани нису имали гарнитуре за седење, као ни приступ купатилу, али су убрзо имали прилику да га освоје кроз дневне задатке.

Поред теме кризе, друга промена те године је била у опхођењу Великог Брата према укућанима. Наиме, водитељи су најавили у самом старту да је "Велики брат ове сезоне дволичан", какав се и показао у току серијала. Велики брат се поигравао са укућанима кроз разне тајне задатке, али и одузимајући им ствари које су унели у кућу, доводивши бивше укућане да би их убрзо вратио у спољашњи свет, чак је једном приликом приређено лажно избацивање, приликом кога је једна учесница избачена из куће и интервјуисана - што су остали укућани гледали преко тв-а, и након пар минута враћена у кућу.

Татјана је у ријалитију провела 63 дана. Подсећамо, победник треће сезоне је био Владимир Арсић из Ужица.

Нисам задовољна својим учешћем јер сам се тада уплашила и била збуњена. Изгубила сам се, тотално сам се лоше представила као што ме је и продукција а и публика другачије проценила, али можда је то била моја грешка и не кривом никога само знам да сам могла много боље и више, а не да примам све срцу и пецам се на провокације.

Да, остала сам у контакту са пар укућана с којима сам имала тему, и у кући па тако и мимо куће.

Да, препознају ме не само на улици него и по продавницама, код фризера, свуда па ми буде јако интересантно кад ми поједини кажу препознали смо вас по гласу или толико сте лепши уживо, супер сте били, уђите опет волели би... Једном сам у неком бутику ставила капуљачу и жена ми је пришла и рекла:

 - Џабе се кријеш, ти си препознатљива и тешко те је заборавити, велики си борац и свака ти част. Моја ћерка седи у кући, стиди се да изађе на улицу, а ти идеш свуда сама и борис се, када је тебе гледала у ријалитију почела је да се сређује, шминка и тражила да оде у шетњу... Хвала ти - то ми је нешто најлепше што су ми рекли.

Да, пратим ријалити "Задруга", не баш сваки дан и много, али у току сам.

Иако је тешко бити ријалити учесник јер ту се нађе доста различитих карактера и треба знати где си, ипак, да! Ушла бих у неки формат ријалитија попут "Задруге".

Саветовала би да ако неко жели да проба у животу ријалити да пре свега схвати ма колико да глуми, то камера препозна, и да је најбоље бити свој, то је психолошка игра са непознатим људима, а наш прави ријалитији је напољу... Мрзим непоштовање новинара и бахатост кад се утрипују да су гига мега звезде, али могу и да разумем тај њихов осећај.

После ријалитија изгуби се приватност, хтели или не увек вас неко препозна, жели да подели са вама пар реченица или вам приђе раширених руку са реченицом "па где си ти, ја тебе знам",  а ја не знам ко је та особа, па се сетим да сам два месеца била у кући те особе кроз програм на тв-у и буде ми симпатично. Све у свему ријалити можда може да вам промени живот уколико и у зависности како се Ви поставите, неки заувек оду у заборав, неки не желе више да се појављују нигде, а неки као Мики грабе све то, пронађу се у том свету и постану прави ријалити играчи. Све то може бити од користи, а може вас и покопати.