Гинеколог открива: Ово СВАКИ МУШКАРАЦ мора да зна када је у питању СЕ*С, а ЖЕНЕ СЕ ПЛАШЕ ДА КАЖУ!
Док нису постојале приватне ординације било је незамисливо да мушкарац крочи у гинеколошку клинику. Отприлике такав однос био је и према женском телу – као према забрањеној зони тајни.
Интересантно питање моје уреднице навело ме је на дубоко размишљање и анализу свих деценија мог рада у гинеколошкој ординацији.
Сетила сам се како је изгледао однос мушкараца према посетама гинекологу својих партнерки, пре више од три деценије.
Док нису постојале приватне ординације било је незамисливо да мушкарац и крочи у гинеколошку клинику. Мушка нога није прелазила праг ових „забрањених” болница. Отприлике такав однос био је и према женском телу.
О томе се није причало, мушкарац се није укључивао ни кад се радило о болести ни кад се радило о трудноћи. У то време водећа контрацепција била је прекид трудноће. Киретаже су биле масовне и дневно их је на клиникама рађено и по осамдесет дневно. Сматрало се да је то искључиво женски проблем, а мушкарци нису били заинтересовани за контрацепцију, женско здравље и све остале детаље.
Деведесетих су отворене прве приватне гинеколошке ординације. То је омогућило ближи приступ мушкараца женској интими. Почели ду да долазе са женама и партнеркама код гинеколога. Прво да гледају бебу на ултразвуку, а касније и да прате партнерку која је имала гинеколошке проблеме.
Промена става
Тада почиње видно да се мења став мушкараца. Активније учествују у женском репродуктивном здрављу, преузимају више одговорности за контрацепцију, а почињу и да се више занимају за женске жеље, анатомију и сексуалност. Тада су почели да долазе први парови да се заједно саветују о проблемима у сексу и почело је гласније да се прича о мушком стерилитету и проблемима импотенције.
Тада почиње веће интересовање за женску анатомију и расте свест да је неопходно да се мушкарац образује о женској анатомији и жељама да би однос био успешан. Права револуција настаје двехиљадитих када је мушкарцима дозвољено да присуствују порођају.
Срушен је и последњи табу у мушко-женским односима. Прво се врло мали број мушкараца одлучивао да присуствује порођају, а затим се број заинтересованих тата повећао толико да је понекад било мало једно порођајно место за присуство оца.
Цео текст прочитајте на tosamja.media