"ИСКОЧИЛА САМ ИЗ КАДЕ, ДОХВАТИЛА ЧЕКИЋ и позвала помоћ!" Месецима је мислила да умишља, а дана се пита да ли је незнанац ЗНАО СВЕ О ЊЕНОМ ЖИВОТУ!
Језива исповест
Када је имала 20 година, 1995. Амбер Доун се преселила у Инумкло, мали градић у Вашингтону, како би била ближе брату и његовој породици. Не сањајући колико ће јој то искуство променити живот, изнајмила је стан у близини братове куће и радовала се животу у новој средини.
"Моја соба је била на спрату, али већ прве ноћи, лежећи у кревету, чула сам кораке изнад себе. Током наредних месеци ствари су почеле да нестају. Купила бих паковање од шест сокова, попила један и када дођем кући са посла, у пакету бих нашла само четири сока. Исто је било са кесицама супе. Такође, приметила сам да су врата која сам оставила отворена проналазила затворена и обрнуто", започиње Амбер своје необично искуство за "Гардијан".
ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ЧУЛИ ЗА ЧАРАПЕ ОД ЛУКА?! Овај ТРИК уклања СИМПТОМЕ АЛЕРГИЈА, али то НИЈЕ СВЕ!
РОДИТЕЉИ ПРАВЕ ОВУ ГРЕШКУ, ОВАКО ВАС ДЕЦА НИКАДА НЕЋЕ СЛУШАТИ: Ово је исправно, стручњаци открили ТРИК!
Претпостављала је да је у питању бујна машта њеног брата, који је имао кључ од стана.
- Имала сам штене у то време. Док није научила где треба да обавља нужду, ноћи је проводила у купатилу. Једног дана, док сам била одсутна, стан је поплавио. Дошла сам кући и нашла свог љубимца безбедног, у судопери. Била је сићушна и није ми било јасно како се нашла горе, осим ако је неко није тамо подигао, да је спаси., присећа се Доун.
Како се шум корака наставио из вечери у вече, питала је газдарицу стана да ли постоји могућност да неко долази у поткровље, до којег је водио отвор у плафону.
- Не, нема шансе, сигурно је у питању веверица или ракун", убеђивала ме је. Престала сам да мислим о томе, све док једног дана нисам била толико болесна, да сам јавила да нећу доћи на посао. Цео дан сам прележала на каучу и око 23 сата сам погасила светла, упалила свећу и легла у топлу купку. Док сам лежала у води, видела сам да је отвор од тавана отворен. Одједном све се успорило, оно што је трајало око 30 секунди, чинило ми се као пет минута. Сви делови слагалице легли су на место - кораци, храна, пас - неко се мува по мом стану., сведочи Амбер.
Претпоставила је да је реч о човеку и то довољно високом да се попне у поткровље без употребе мердевина.
- Знала сам да морам да останем мирна и победим страх, у случају да жели да ме повреди. Отрчала сам до спаваће собе по огртач, прошла поред ормара за који сам сумњала да се у њему крије. Затим сам отишла у кухињу, извадила чекић из кутије са алатом и позвала снају. "Мислим да ми је неко у кући", одмах сам јој саопштила. Рекла је: "Излази одмах напоље, крећем., присећа се Амбер.
После неколико минута њој добро позната жена нашла се у дворишту, те су заједно отишле до њене куће и позвале полицију.
- Нису нашли никога, али на тавану је била гомила ствари: врећа за спавање, нешто хране и књиге (никада ми нису рекли шта чита). Следећег дана, рекла сам газдарици да се исељавам и дала јој копију полицијског извештаја у којој су забележени трагови мог "невидљивог цимера". То искуство ме је годинама прогањало. Кад год бих била сама, осећала сам се као да ме неко посматра., каже Доун.
На срећу, кућа у којој сада живи, у Илиноју, нема поткровље.
- Живим са супругом, двоје деце, псом и две птице. Нажалост, моје штене је ударио аутомобил две године након што сам се иселила из тог стана у Вашингтону. Често помислим да је она једина која је видела шта се дешавало. Странца никада нису ухватили. Полиција није имала појма шта је он тамо радио, будући да је Инумкло миран град, без бескућника. Саосећам са њим, није био злонамеран и, искрено, био је најбољи цимер којег сам икада имала. Гледао је своја посла и био тих. Нисам сигурна, али мислим да сам га једном чак и видела. Излазила сам из стана, на путу до продавнице и видела момка у средњим тридесетим са црвенкастом косом. Изгледало је као да некога чека. Гледао ме је дуже него што је нормално и помислила сам да је то чудно, а када сам се вратила из продавнице, није га било пред мојом кућом. Дуго нисам размишљала о томе, а сада се питам... можда је знао све о мени., закључује Амбер.