Ивана Жигон послала моћну поруку поводом Дана победе: "Alchajmer је опаснији од короне"

Велику улогу у прослављању Велике победе над фашизмом 9. маја у нашој земљи има и наша уметница Ивана Жигон. Као председник друштва Српско руско белоруског пријатељства, али како сама истиче, пре свега као уметник, изборила се да се Дан победе буде свечано прослављен после дугог периода заборава јос 2013. године у Сава центру пред препуном салом.

У интервјуу са Марином Рајевиц "Док анђели спавају", Ивана истиче да је било веома важно прославити тај дан док је било још увек пуно живих ветерана у нашој земљи, у њиховом присуству.

Вредело је радити читавих шест месеци на спектаклу "Бели ждралови" што је схватила, када је видела њихове осмехе после дугих година поништавања њиховог великог подвига.

- Веома сам срећна да се од 2014. године овај празник поново и званично слави у нашој земљи. Тиме показујемо да наша држава више не пристаје на ревизију историје, већ ни на разградњу свега онога што нас чини људима. Не понижавамо више подвиг наших предака, јер нема ничег тако срамотног и толико недостојног. Будућност постоји, па и сам живот постоји, само уколико се одупремо Alchajmerovoj болести чији се вирус шири брже и подмуклије од короне - поручује глумица и редитељ Ивана Жигон.

- Тај Alchajmerov вирус о коме ја метафорички говорим је фабрикован у великим светским лабораторијама за испирање мозга. Тако се занемарује 27 милиона жртава Совјетског Савеза, а Европа која уместо да тога дана слави дан победе и захвалност тој жртви, проглашава свој дан Европе у коме се уводе санкције истој тој Русији која их је ослободила. Из дана у дан неправде и замене теза су све бројније, а њихове мутације прете уништењем читавог човецанства. Као што је Косовска битка упориште свих великих српских уметника и писаца, тако је и Велика победа над фашизмом инспирација сваком слободном, прогресивном и здравомислећем интелектуалцу 21 века… Милион и сто хиљада совјетских војника погинуло је само за одбрану Европе, ван граница Совјетског Савеза. Неколико хиљада Руса је погинуло за само три дана у Батинској битци у нашој земљи - каже глумица.

- А данас се дешава да им се по многим земљама руше споменици. Хвала Богу, онај главни усред Берлина стоји поносито, јер је и Немце одбранио од фашизма. Премало о томе знају наша деца. То ми је био велики мотив да радим као уметник на овој теми. Моја генерација има дуг да пренесе луч истине својим потомцима. То је и дуг уметности, да проноси светлост истине! Оваквом страдању совјетских и наших бораца, као и свих антифашистицких снага у Европи посвећен је мој спектакл "Бели ждралови" који се играо у Београду, у Русији и у Минску. Срећна сам што је наша омладина све упознатија са песмама великог отаџбинског рата како Руси зову Други светски рат. То су грандиозне песме - каже Ивана Жигон.

- Мој отац Стево Жигон, трогодишњи заточеник логора Дахау је говорио: "Док су фашисти певали о жени лаког морала - о Лили Марлен, совјетски војник певао је о мајци која у тамној ноћи бдије над колевком." Хиљаде лирских, љубавних песама певале су се у тој надчовечанској борби над фашизмом.. Пропаганда је учинила да млади нараштаји много тога забораве, али бесмртни пук у Русији у коме милиони Руса држе у свим градовима слике својих прадедова погинулих за слободу Русије, али и читаве Европе пренула је омладину у Русији, па и Србији која почиње да пева уз великог Хворостовског, уз хор "Александров", уз групу "Љубе"  - рекла је глумица.

Подсећамо да је Ивана за свој спектакл о победи над фашизмом награђена у Русији многобројним наградама, међу којима је годишња награда града хероја Севастопоља за допринос у борби антифашизму. Међутим, она истиче да јој је од свих многобројних награда глумачких и хуманитарних које је добијала у Србији и Русији најдража можда управо награда "Борца" коју су јој пре неколико година у Београду доделили хероји Другог светског рата. Ивана крајем маја путује у Русију где ће као подпредседник фестивал "Златни витез" присуствовати тридесетогодисњем јубилеју овог форума у Севастопољу, а потом одржати неколико концерата са бардом Александром Цуркан Журављовим у Москви, као и граду Таруса где је рођена Марина Цветајева.