Када је тата угледао вриснуо је: "Никада се неће удати" Данас има 24 године и изгледа БРУТАЛНО (ФОТО)
Тако своју причу почиње Реган Кембел, која је рођена са урођеним белегом познатим као "винска мрља" који јој је у тренутку рођења заузимао пола лица.
Мој долазак на свет десио се пре 24 године, једног петка у рано јутро. Моји родитељи једва су чекали да виде своје прво дете. Надали су се лепој, здравој девојчици. На први поглед, добили су то. Међутим, на други поглед, видели су да су се преварили.
Тако своју причу почиње Реган Кембел, која је рођена са урођеним белегом познатим као "винска мрља" који јој је у тренутку рођења заузимао пола лица.
- Кожа ми је била надута, пуна вена и са огромном флеком. Тата је, кад ме је видео, прокоментарисао: "Она никад неће имати дечка" и онда изашао из собе да се сабере. Мама је имала потпуно другачију реакцију и одмах ме пригрлила. Није то ништа страшно, мој тата је по природи драматичан. Лекари су им одмах објаснили да то није ништа страшно - прича Реган.
Моји родитељи били су решени да сазнају што више о мом белегу. На сву срећу, није ми захватао очи што би могло да доведе до глаукома, а није имао ни текстуру што је такође олакшало ствар.
Кренули смо са третманима што није било лако. Рецимо, приликом првих пар третмана нисмо постигли ништа осим што смо мало разбили белег, па је уместо у комаду био расут попут острваца по мом лицу.
Ја сам расла, а са њим и белег. Некако сам и срасла с њим. Иако су многи коментарисали, запиткивали, загледали, захваљујући мојој мами ја сам увек била задовољна собом и својим јединственим изгледом. Међутим, кад сам кренула у школу, кренуло је задиркивање вршњака.
Улазила сам у тинејџерске године и почела да скривам белег шминком. Ускоро, нисам могла да замислим да икоме покажем лице без шминке. Третманима, белег је избледео али никад није потпуно нестао.
Међутим, на факултету сам почела да излазим чешће без шминке. Отворила сам и Фејсбук групу за људе у сличној ситуацији. Тада ми је самопоуздање нагло скочило - повезала сам се са људима који разумеју кроз шта пролазим.
Данас, не пада ми на памет да кријем белег. Напротив, радо га показујем на улици, на Инстаграму, на Тик Току. И срце ми је пуно сваки пут када ми неко са сличним белегом захвали што му уливам снагу. А што се тиче опаске мог тате да никад нећу имати дечка - испоставило се да није у праву.