СИМПТОМИ КОРОНАВИРУСА: Ево како се манифестује!

Много тога још није познато о коронавирусу, али поуздано се зна колико разоран може да буде за људски организам.

Тренутна стопа смртности код коронавируса је за петину мања од САРС-а, али се брже шири од њега. Нови коронавирус је веома сличан САРС-у, а како је процењено, имају скоро 80 одсто сличности и има нови назив САРС-ЦоВ-2.

Кинеске власти су престале да се ослањају на тестирање како би се утврдило ко је заражен. Уместо тога, дијагноза се поставља на основу посебних одлика упале плућа коју изазива овај вирус.

Не може се са сигурношћу рећи какве размере зараза може достићи ако се рашири, али водећи епидемиолог из Хонг Конга је недавно упозорио да се чак 60 одсто светске популације може заразити ако се ширење вируса не обузда.  

Према извештају кинеског Центра за контролу и превенцију заразних болести, 2,3 одсто пацијената је изгубило живот због коронавируса. Тешко здравствено стање и смртност не заобилазе ниједну старосну групу, осим деце млађе од девет година.

Док се овако критична ситуација одвија у Кини, остале државе света настоје да евакуишу своје грађане из критичних подручја.

Шта се заправо догађа људском телу услед борбе са коронавирусом?

Плућа - почетна тачка

У већини случајева, болест почиње и завршава се у плућима, јер и сам коронавирус представља болест дисајних органа. Оваква зараза се преноси капљичним путем, кашљањем или кијањем.  

Симптоми су у почетку слични прехлади: пацијент осећа грозницу и кашље. Стање се, затим, може погоршати и тада настаје упала плућа.

Према досадашњим подацима, 82 одсто заражених показало је благе симптоме болести, док су остали случајеви тешко оболели или су у критичном стању.

Болест настаје тако што коронавирус за кратко време нападне ћелије људских плућа. Присутне су две класе тих ћелија: оне које стварају слуз и оне које поседују трепље.  

Слуз штити плућа од патогена и онемогућава сушење плућа, док трепљасте ћелије уклањају вирусе. Као и САРС, коронавирус напада трепљасте ћелије, чиме омогућава улазак течности и честица из спољне средин у плућа.

Наш имунолошки систем се активира у присуству вируса. Настаје упала, која је иначе локализована тамо где је потребно. Ипак, може доћи до прејаког одговора организма на вирусну инфекцију, па наш имунолошки систем почне да уништава све пред собом, укључујући и здраво ткиво.

Тиме се улази у последњу фазу. Наставља се разарање плућа, које може имати смртни исход. Ако пацијент и преживи, могућа су трајна оштећења.  

На пример, многи преживели пацијенти који су боловали од САРС-а су добили ожиљке на плућима који подсећају на пчелиње саће. У овој фази, пацијентима је потребна помоћ механичке вентилације како би могли да дишу.

Услед упале, опна између плућне марамице и крвних судова слаби и почиње да пропушта течност, што је узрок смрти код тешко оболелих случајева.

Желудац - врата за улаз вируса у организам

Ретки су случајеви заражених коронавирусом који имају и дијареју и бол у трбуху, поред основних симптома. Још не постоје званични подаци о том да ли су и гастроинтестинални симптоми заступљени у случају ове заразе.  

Веза између болести дисајних путева и желуца и црева је у природи сваког вируса да се веже за беланчевине које човек уноси у свој организам. Желудац је за вирусе сигуран начин уласка у људско тело.

Не зна се да ли коронавирус може, као што је то случај био са САРС-ом и МЕРС-ом, да продре у дебело и танко црево и изазове озбиљан облик дијареје.  

Према подацима две недавне студије, коронавирус је детектован и у узорцима столице заражених, па је нужно испитати да ли зараза може да се пренесе и тим путем.

Крвоток- хаотично стање

Услед већ споменутог прејаког одговора имунолошког система на инфекцију, и други системи органа у људском телу могу бити погођени коронавирусом.  

У ретким случајевима, пацијенти су претрпели срчани удар, као и акутно оштећење бубрега. Ипак, др Ангела Расмусен, вирусолог са Универзитета Колумбија у Њујорку, сматра да је оно што се догађа у крвотоку такозвана "бујица цитокина".

Цитокини су беланчевине које упозоравају имунолошки систем где се налази инфекција, како би се уништило заражено ткиво и сачувао остатак организма. Проблем је у томе што коронавирус изазива прејак одговор имунолошког система, који затим осим заражених ћелија напада и здраво ткиво.

Према речима др Расмусен, тада долази до унутарњег крварења. У некима од најтежих случајева, органи престају са радом услед цитокина и смањеног капацитета уношења кисеоника у тело.  

Научници настоје да открију у каквој су вези хроничне болести, попут срчаних проблема или дијабетеса, са компликацијама које изазива вирус.

Јетра - колатерална штета

Вируси који се преносе са животиње на човека, што је случај са коронавирусом, неретко погађају и јетру. Будући да је јетра добро прокрвљен орган, вирус врло лако може стићи до ње крвотоком.  

Јетра производи ензим који убрзава хемијске процесе унутар нашег тела. У здравом организму, ћелије јетре непрестано одумиру и ослобађају ензиме у крвоток.

Проблем настаје онда када ензими преплаве крвоток, што је била учестала појава код пацијената оболелих од САРС-а и МЕРС-а.  

Научници нису у потпуности сигурни како вируси дисајних органа погађају јетру. Постоји вероватноћа да је заразе директно или да дође до озбиљне упале услед одговора имунолошког система на заразу.

Престанак рада јетре у случају вируса САРС-а није био узрок смрти ниједног пацијента. Чешће се догађало да пацијент болује од системске инфекције, па да осим јетре, има проблеме и са плућима и бубрезима.

Бубрези - чистачи на удару вируса

Недавне студије су показале да је коронавирус у стању да изазове оштећења бубрега. Иако је ретка, реч је о смртоносној последици.

Баш као и јетра, наши бубрези имају задатак да пречишћавају крв. Каналићи, тубуле, који се у њима налазе су подложни упалама. Док се крв филтрира кроз бубреге, ћелије каналића могу да заробе вирус, што доводи до пролазног или лакшег оштећења. Ако вирус пробије ћелије и почне да се умножава, оштећење на каналићима постаје опасно по живот.

Бујица цитокина, која је већ поменута, такође може да проузрокује престанак рада бубрега. Важно је напоменути да не постоје докази да се вируси попут САРС-а, па самим тим, и коронавируса могу множити у бубрезима.

Престанак рада бубрега понекад може бити проузрокован антибиотицима, одумирањем других органа, па чак и ако је пацијент предуго на апарату за дисање.

Трудноћа и коронавирус

Недавно су лекари из Вухана обавестили јавност о двоје новорођенчади за које се тестирањем утврдило да су заражени вирусом. Једно од њих се заразило свега 30 сати након рођења. Ипак, не постоје докази да је реч о преносу заразе с мајке на дете.

Постоје различити начини да се бебе заразе, као што је рођење у болници у којој је велики број пацијената који су оболели, сматра др Расмусен.

Резултати недавне студије нуде прелиминарне доказе који говоре у прилог томе да се коронавирус не може преносити с мајке на дете.

Стручњаци су надгледали девет жена из Вухана које су боловале од упале плућа изазване коронавирусом. Иако су неке од њих искусиле компликације током порођаја, не постоје докази да се иједно дете родило заражено.