РАЗЛОГ ЈЕ ТУЖНА ПОРОДИЧНА ПРИЧА: Ево зашто је Мира Марковић носила цвет у коси - нема везе са модом

Једно наизглед банално питање – зашто је Мирјана Марковић, супруга Слободана Милошевића често носила цвет у коси – открива много о њеној личности, пише Недељник.

А “тајну цвета у коси” открио је новинар Дарко Худелист, у фељтону о Вери Милетић, трагично страдалој партизанки у Другом светском рату, мајци Мире Марковић.

У истраживању Дарка Худелиста пронађено је много веза које су указале да је трагична судбина Вере Милетић био окидач за политичку каријеру Мирјане Марковић кроз коју је, на неки начин, и тако се може тумачити – тражила освету.

Худелист је у књизи Тајне енигме Вере Милетић (нарученој од Мире Марковић) Ђурице Лабовића пронашао податак како је средином јуна 1944. године ”Вери Милетић пошло за руком да напише кратко писмо (у Бањичком логору) и преко неке логорашице достави га својим родитељима”, као и да су то писмо читале Верине сестре (тј. Мирине тетке) Олга и Бранка, док га је касније ”и њена ћерка Мирјана… десетинама пута имала у рукама”.

Лабовић пише и ово:

”… Вера је писала да у свом подухвату није усамљена, да ће идеја за коју се борила победити и да је слобода на помолу… На крају се нада да јој је ћерка жива и да ће је вероватно школовати… ‘Драго би ми било, када би бар на свечаностима носила цвет у коси, не само као сећање на мајку, него би то била једна стална спона између нас двоје’…”

***

Худелист је пронашао још трагова “цвета у коси” у одрастању Мирјане Марковић.

Било је то у школској години 1959/60. У првом броју листа Пожаревачке гимназије Наша стварност, од 15. априла 1960, а који ће већ од другог броја (оног од 25. маја 1960) промијенити име у Развитак, Мира Марковић је објавила чланак под насловом “Размишљања”, у којем је обзнанила да је напунила 17 година и да, на одређен начин, креће са својим идеолошким и друштвенополитичким активизмом и својом политичком каријером.

Одржала је моралну буквицу својим друговима и другарицама из разреда, поручивши једноме свом другу који се на школском часу, како је написала, “код стиха о погинулима (могућа асоцијација на Веру Милетић – оп. аут.) широко насмејао”: “Друже, стиди се!”

А у другом (формално 17.) броју пожаревачког Развитка, од 25. маја 1960, објављен је извештај с омладинске конференције Пожаревачке гимназије од 19. маја 1960, као и састанка одржаног неколико дана касније, на којем је 17-годишња Мира Марковић изабрана за председника Школског комитета омладине Гимназије. У истом је Комитету био и њен дечко Слободан Милошевић.

А на стр. 5 тога броја објављена је и “песма у прози”, без наслова, Мире Марковић, са стихом: “Једног пролећа у коси су ми процветали цветови…”